Špijun #1, 44 strane, A5, srpski, kopiran.
Prvi broj ovog fanzina i eto, ja naletih na recenziju Get on the Stage #2. E, sad, recenzija k’o recenzija, ali mali se prokurčio već sa prvim brojem, pa je naš’o meni da sere kako su Hantingtonsi nebuloza od benda. Verovatno ih nije ni čuo, ali je zato naš’o da kenja. Fanzin mu je nezaheftan, ima mizeran broj recenzija, a o stranim izdanjima nema ni govora. Dobro, da ne grešim dušu tu su Agnostic Front, SOIA i još neki, ali o nekim novijim izdanjima ni reči, naravno. Jebiga, mali je stavio na naslovnu stranu da mu je zin punk/HC, ali skoro svi koji to stave i nemaju pojma o hardcoru. Znaju samo za Hitman, što je jako dobro, ali za neke druge bendove koji su i zaslužni što je i sam pokret nastao naravno nemaju pojma. Ja ne želim da neko pomisli da sam ja sad popizdeo jer sam video jednu negativnu recenziju, ne nisam, jer je sam fanzin takvo govno da me je baš briga i da je rek’o bilo šta drugo. O ovom zinu ne vredi da trošim dalje reči, jer autor ne poštuje ništa, ne poznaje ništa i kad zahefta fanzin udostojiću se i recenziraću mu malo ozbiljnije fanzin. By the way, bole me kurac što mu je prvi broj.
Dušan Pralica, Krajiška 14A, 26000 Pančevo
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
