Ovaj intervju sam planirao veoma dugo, ali zbog nedostatka diktafona urađen je tek za ovaj broj. Srđana Kuzmanovića verovatno svi već znate, ako ništa drugo, ono iz njegove autobiografije iz prošlog broja. Intervju je urađen u Domu Omladine, pre početka svirke Hitman, Full Size i Heavenshore. Uz piće, počeli smo razgovor totalno neobavezno, a ono o čemu smo pričali čitajte u nastavku.
Kuzman: Najgori sam, pijem Guaranu iz čaše…
Vlada: To je kao pivo…
To je strejtersko pivo…
Ti si još strejter? Vidiš mogli bi da počnemo s tim pitanjem: zašto strejter?
Ja sam na sve spreman, imam sve na papiru, crno na belo (smeh)
Ne, ozbiljno, zašto baš straight edge?
Ha, zašto baš straight edge? Zašto baš ja strejter ili zašto baš straight edge uopšte?
Može i jedno i drugo.
Dobro, to se ionako svodi na isto. Pa, ništa, počelo je, kao što sam rekao u fanzinu, preko burazera, preko Youth of Today, bez nekih ideoloških… preko omiljenog benda…
Malo klinački?
Kako sam rekao, tako smo i počeli. I onda kad sam provalio da inače ne pušim i ne pijem da sam ja strejter.
Znači nema ni mesa? Jesi li jeo meso pre toga?
Ne, ne ne… tj. da, da, da… Jeo sam ga i prestao sam pre neke četiri godine… Dve godine nisam jeo, pa sam jeo dve godine, i evo već godinu dana ne jedem meso.
I njema frke?
Pa, volim meso, ali ga ne jedem.
Ha, ti si lud! Ako ga voliš, što ga ne jedeš?
Sviđa mi se… ne volim svo meso, ali ne želim da ga jedem.
Dobro, reci mi zašto si uopšte počeo da sviraš bubnjeve? Otkud baš bubnjevi?
Moj mlađi burazer je lupao po kući…
Mlađi? Imaš i starijeg i mlađeg?
Da. I starijeg i mlađeg. I onda mu je ćale kupio neki mali set bubnjeva, pošto je on išao na neke tečajeve… Onda sam i ja, kao imam bubnjeve, već sam znao neke poluritmove, pošto sam isto muziku lupkao i to je to.
A gitara, ništa?
A gitara… gitara u principu samo usput malo…
Pa, jel ti dobro ide?
Tu i tamo.
Svirao si gitaru u All of Us. Šta tu bi?
Dobro, to nije bilo isto kao sad Tibia. Ono je bilo prosto, rifovi tu i tamo, plus poneki metal koji su me naučili da sviram, pomerali prstiće…
Ti si stari metalac…
A, jebiga… Mejdeni i to.
Mejdeni? E, vidiš, šta misliš o novom Mejdenu?
Prestao sam da ih slušam posle Seventh Son of the Seventh Son.
Što? Fear of the Dark je dobar album.
Meni to nisu Mejdeni. Posle Seventh Son… ne znam, baš nijednu pesmu ne slušam. Loši su, jebiga, prodali su se…
A thrash metal?
Slušam, dakle, ovako: Metaliku, Mejdene, Haloween, onda sam imao Antrax snimljen… šta sam još imao snimljeno? Imao sam Overkill, imao sam jedan Venom…
Sve neki old school?
Neki bend se zvao Exumer, neki Nemci, uglavnom što su skidali Slayer, to sam imao snimljeno i to je tako otprilike. Ostalo sam uzimao od burazera.
Ništa Sepultura i taj fazon?
To kad je postalo popularno ja sam već bio hardkorovac.
Okej, svirao si u bendu Stand Point. Neki mi kažu da je to prvi sXe bend u Beogradu…
To je prvi. Zvanično.
Reci mi nešto o tom vremenu. Šta je tu sve bilo?
Pa, ono, otišao u srednju školu, naleteo na par likova koji su slušali hardcore… Već sam spomenuo da sam bio influentan na straight edge i mi se dogovorili da budemo sXe bend.
Klasični tekstovi?
I klasičniji nego što bi mogao da pomisliš (smeh).
Šta, neki Floorpunch fazon?
Ma, ne. Nije bilo nasilja, ali ono prva pesma se zvala Together. To je napisao basista koji nije bio strejter, ali je došao i rekao da ima straight edge tekst, znaš ono, klasika, zajedno, sve možemo da uradimo i tako to. Taj neki potez je bio otprilike.
Nešto nisi završio onu priču oko deljenja ekipa. To me strašno interesuje…
Mislim, jebiga…
Rekao si da je počelo kad ste imali prvi koncert…
To je počelo… mislim glupo mi je sad otprilike da na tu temu elaboriram, jer će biti isti potez kao sa Koraćem i Čojsom. Likovi će to pročitati kao prozivku, svako će zauzeti svoju stranu po nahođenju… Ne vidim svrhu svega toga, jer ako smo Aca i ja to raščistili, sumnjam da se generalno bilo koga toga tiče.
Znači, između vas dvojice je nešto?
Pa, nije bilo između nas dvojice… e, jebiga sad… Kako da objasnim, a da ne pričam? To nam je bio prvi koncert, malo smo bili tu ispaljeni, recimo i to nam se kao nije svidelo. Onda je to sve i nastalo, ali smo mi to izregulisali možda i godinu dana kasnije. Mislim, nismo se mi nešto tada preterano i znali da smo se hejtovali godinu dana, već se sve to iskuliralo, ali su likovi odatle preuzeli to i onda je to onda poprimilo svakakve razmere…
Unison i Hitman ekipe se baš ne gotive?
Pa, dobro… Unison sad generalno nema ekipu. I oni koji su ranije slušali Unison ne slušaju, jer im se ne sviđa u kom pravcu je otišla muzika… Kao da svi od tebe očekuju da sviraš večno isto. Evo, na primer, jedan moj ortak je rekao: Ovoga mi krsta, da ste youth crew bend bili bi mi najbolji…
Mislim, kakve to veze ima?!
Jebiga, volim ja takvu muziku da slušam, ali Unison svira šta svira. Ako se pažljivo preslušaju snimci, to je prirodna progresija…
Pa, dobro, stariji ste. Koliko imate godina svi u bendu?
Pa, moj burazer je nastariji, on je ’73, onda sam ja ’76, pa Srle i Stošić ’77 i ’78…
Tvoj brat svira…?
Gitaru. To je onaj što ga nisi prepoznao sa bradom, što je svirao ovde za Novu Godinu.
Pa, ipak mi je malo ličio na tebe…
A, četnička familija, ono sve brade (smeh).
Dobro, svirao si u Šahtu. Otkud?
Jesam. Znamo se još od Tri Debela Praseta, tu je svirao moj stariji burazer, oni su svirali sa Šahtom… Prvi koncert Tri Debela Praseta je bio sa Šahtom u Dadovu ’90-e i od tad njih pratim… Pošto je sadašnji gitarista Šahta, koji je ranije svirao u Kuršlusu, pao godinu i išao sa mnom u srednju školu, onda sam ja uleteo u Kuršlus, pa je onda nastao Beogradski Produkt, pa smo tu svirali, Roga je pevao, sve su tu izmešalo. Visio sam po Dadovu, upoznao sve te likove… Pošto su promenili više bubnjara nego Stand Point pevača…
A ti željan sviranja?
Bila mi je čast, jer volim bend… Mislim, čast više zbog onoga što su ranije radili, bilo mi je drago, pogotovo što sam svirao na deset godina Šahta u KST-u. Nije mi drago što sad imaš po naci sajtovima moje fotke, ali dobro, jebiga…
Rekao si kod mene u tekstu da si bubnjarska kurva. Misliš da u Beogradu ima malo kvalitetnih bubnjara?
Malo kvalitetnih i malo uopšte. Čim ja imam po ne znam koliko bendova, mada je pola tih bendova uglavnom isti fazon… Jebiga, definitivno nema, jer ja moram stalno da sviram po pet bendova odjednom… Mislim, to znači da ih nema. Ima kvalitetnijih od mene, naravno, ali generalno ima 6 bubnjara i 25 bendova. Od tih 25 ja sam u 12 (smeh).
Čuo sam neku priču za 30. decembar, posle svirke. Nešto je bilo frke sa Šahtom, s Koraćem. Šta tu bi?
Tu ima isto nekoliko verzija, pa sam ja rešio solomonski da u principu ne verujem nikome. Šaht verzija je da su njima obećali pare, 200 maraka im je Čojs obećao, a Čojs je rekao da im nije obećao nikakve pare. Po onoj računici kakva je bila Vitamin X je trebao da dobije 400 maraka za troškove oko viza, puta tra-la-la, koliko para ostane, kad se odbiju troškovi, dele bendovi svi. Sve je to kao super ispalo, bilo je problema na početku, pošto je bubnjar iz Šahta Sale Sepultura, pevač SMF-a, nebitna faca generalno, došao i kao, oni moraju da imaju 25 ljudi na spisku, iako svi ostali imaju po 8. Bilo je oko toga povuci-potegni, Nećemo da sviramo, jedite govna… tra-la-la, kao okej, to se nekako iskulira, jer biće toliko ljudi na njihovom spisku, ali se to odbija od onoga što bi oni eventualno zaradili. Kao, okej, sve je u redu. Završi se koncert, isplatimo troškove, ostane para, ostane 400 maraka, i ja sav srećan, jer je ceo dan bio mega… Mislim nikad nisam radio koncert, stalno sam jurio, svi su se meni obraćali, sve što im je smetalo meni je neko kenjao, bla-bla… Bio sam baš na rubu nervnog sloma… Sve je bilo kul, i odjedanput, ja sam sve bio sa njima dogovorio, onda oni dođu i Ej, šta se ti bre praviš lud? Daj pare! Traže 200 maraka. E, sad, ne znam, ja sam čuo dve verzije. Mislim Roginu… Roga ima tu verziju pošto mu je Sale ispričao, a ja tom Saletu ne verujem ništa, pošto je on ispao majmun tada, jer je slikao sa Koraćevim aparatom i nije hteo da ga vrati dok ne dobije 100 maraka. Jebiga, najgora piraterija. On je Rogi rekao da mu je Čojs obećao 200 maraka. Ja sad Saletu ne verujem, Rogi više verujem zato što ga znam, ali opet znam Čojsa, znam Rogu, to su dve verzije, generalno sad ne verujem nikome. To mi je lakše nego da ja sad zauzimam nečiju stranu…
I koliko je ko dobio para?
Vitamin X je na kraju dao 100 maraka Šahtu, dobili su 300, i mi i ostali bendovi smo dobili po 100-200 dinara. Better Than You su dobili i za troškove, i ja sam rešio da se više nikada ne petljam sa tim. Trulež je bilo sve skupa, likovi su napravili sranje. Mislim sranje je što su oni lokalni bend, nisu imali nikakve troškove, a moraju da dobiju pare. Mislim, jebiga, ako oni misle, nek’ naprave koncert. Svirali su posle sa Direktorima, ne znam koliko su para dobili, ali ne smeta im da sa Eyesburn sviraju za 20 maraka, za pivo, a ovde traže tolike pare. Ne znam, meni su svi okej likovi iz Šahta, osim tog bubnjara…
Dobro, on mi je legenda u SMF-u…
Dobro, otom-potom… SMF su meni bili legende kad sam imao 14 godina. Jebiga, oni sviraju jedno te isto… Tad su imali 25 godina, sad imaju 35 i sviraju jednu te istu foru…
Dobro, da se manemo toga… Bio si i van Unisona jedno vreme. Otkud to?
Da, da, da. Imali smo koncert sa Triple People u Bunkeru…
Triple People? Šta oni sviraju?
Pa, ne znam… To ti je neki dorćolski pank rokenrol… Ne znam kako da ti opišem… Onako, super bend, super usvirani, super muzika, pojave su, šminkaju se… Bio je super koncert, 350 karata, ne znam koliko je ljudi bilo, sve je rasprodato, i to nam je bio otprilike najbolji koncert do tada. Ja otišao kući i onda se nešto istripovao kako sam dosegao neki plafon, kako od ovoga može da bude samo gore, bolje da prestanem da sviram dok je super…
Neki tvoj trip?
Da.
(razgovor se malo prekida, pošto smo imali paranoju da ćemo da zakasnimo za karte…)
Gde smo ono stali? Lupaš bubnjeve i u Youth Crew All Stars, zar ne? Otkud ideja da se rade samo obrade? Hoćete li svirati nešto osim obrada ili samo isključivo obrade?
To zanimljivo zvuči… Kad praviš svoj bend, recimo, treba ti ne znam koliko godina, dobro ne godina, ali ko zna koliko vremena će ti trebati da napraviš pesme koje će prvo tebi biti do jaja, pa da ljudi slušaju i njima bude do jaja… Ovako sviraš pesme koje možeš odmah da skineš, koje su ti u samom startu do jaja, i ljudima do jaja, pošto ih slušaju. Kad uradiš pesme koje će se svideti publici, ne znam možda je malo bezveze… Još mi je draže kad sviramo pesme koje su super, a tuđe su… Meni je generalno uvek do jaja kad sviram te obrade, a sad kad sviram sa Unisonom i Charliem, ako sam bezveze raspoložen, mogu da ih sviram, ali mi nije neki ugođaj… A ovde sviram pesme koje baš obožavam, i ako se publici ne sviđaju obrade meni je super…
A nećete u budućnosti raditi svoje pesme?
Ma, ’teli smo mi nešto… Korać je bio u fazonu, ne znam, trebali su neki bendovi za kompilacije po Evropi, ja sam to prosleđivao i ovima iz Better Than You i Issues Of Life. Onda je ispalo da smo mogli za Commitment Records nešto da izdamo… Prvo smo bili u fazonu, ajmo, onda kao što da se odmah kurvamo… Samo da bi uradili singl, sad ćemo i na brzaka da budžimo naše pesme. Trulo mi je, pošto smo zacrtali da ćemo stalno svirati obrade, i to samo bendove do ’90. Kad bi mi pravili na brzaka neke pesme samo da bi izdali singl, to je već malo, ne znam…
Pomenuo si Koraća. Šta misliš o njemu i njegovom nastupu?
Pazi, pošto u principu, on kad je otišao ’93, tad je potez između njega i Čojsa bio u punom jeku. Ja sam sticajem okolnosti, pošto smo mi uslovno započeli celu tu gungulu, bio u toj ekipi sa Koraćem. Mada sam ja regulisao to… U principu uvek je bilo podeljeno više-manje na Dead Ideas i Definite Choice, koji su bili sa jedne strane, i mlađi bendovi sa druge strane. To je fakat, jebiga. Bilo je nezgodnih trenutaka da Definite Choice uvek mogu da sviraju u KST-u, a mlađi bendovi ne mogu. Evenutalno ako pozovu neki bend, što nisu praktikovali preterano, mislim zavisi kako koji… Onda je on otišao u Holandiju… Ja sam se sa njim prvi čuo kad je otišao u Holandiju, kad smo radili singl… Čuli smo se nešto oko omota… Posle toga ništa, pa smo se opet videli kad je došao prvi put posle ’93 ovde, kad je pripremao i dogovarao se za taj koncert. Tu i tamo se kao dopisujemo…
A o samom koncetu, problemi sa skinsima, šta misliš o njemu?
Meni je iskreno bilo smešno… Ja sam njemu rekao još na Heroes & Zeroes, kad je počelo, da siđe s bine, jer ne vidim razlog da sviraju, kad je očito da ovi neće da se smire majmuni…
Meni je lično mnogo dig’o nos…
Pa, nije. Nije mogao da digne nos, jer da je on njima nešto generalno kenjao, dobio bi batine, pošto…
Nisam mislio da je digao nos prema njima, već prema svima nama, da je izigravao nekog… naročitog…
Ne mogu da provalim… S jedne strane znam ga ovako, sa mnom je bio krajnje normalan… Ne znam kakav je bio kad su mu prilazili mlađi likovi, pa ovo-ono, kako se prema njima ponašao…
Ja sam gledao to čisto iz pozicije publike, a on na bini…
To je sad druga strana medalje. Ja sad nisam ni gledao Vitamin X, gledao sam Heroes & Zeroes, kao slikao. Posle toga sam jurio, brojali pare, levo-desno, tako da nisam bukvalno ništa od njih video… Čuo sam da je bilo dobro… Neki su ga hvalili kako je super, dobar je kao frontmen, pali publiku, skače… Ne znam, nisam video ništa… Sa te strane ne mogu ništa da ti kažem…
A, ono preoblačenje?
(smeh)… Mislim jeste smešno, nemam pojma… Nije to najgore što može da mu se desi…
Meni su neki rekli da su hteli da ga tuku posle svirke…
Zbog toga?
Neee… Nego nacisti ili ovi iz Šahta… Ja sam čuo tu priču…
Nacisti? Pa ne znam. Da su hteli, tukli bi ga… Njima to nije problem uopšte… Ovi iz Šahta nisu hteli da ga tuku, tu su padale ružne reči, gde su oni ispali majmuni, u fazonu: Ti dolaziš ovde, posle ko zna koliko godina, pričaš nama šta-kako, a mi ovde živimo u bedi. Mislim, da se ne lažemo, mi ovde deset godina živimo u bedi. Daj nam pare, ti si ovde došao posle sedam godina, tražiš 400 maraka. Pa, 400 maraka su im troškovi… Ako ti se ne sviđa nije trebalo ni da sviraš… Mene je kao generalno iznervirao… Bole me kurac za Saleta, nego što sam se sa Rogom pokačio isto i tek smo posle pet dana izgladili to… Majmunski su se poneli, pogotovo što Korać nema veze sa tim, što ja nemam veze sa tim. Ja sam njima i pre koncerta rekao kako stoje stvari za pare, niko mi nije rekao ništa do kraja… Onda je bilo na hop-cup, daj pare… Mislim, drumsko razbojništvo… I više nego dripački… Ja generalno više krivim Saleta…Jel’ Sale pričao sa tobom? (pitanje upućeno Čojsu koji je slušao par poslednjih minuta razgovora).
Čojs: On jeste pričao sa mnom, ali ja nemam veze sa tim…
Kuzman: Eto, on je pričao sa njim… Meni su u principu rekli da se Sale u radnji dogovorio sve sa njim i kao to je to. Ja ne znam šta je Sale ispričao Rogi… Mogao je da ispriča da sam ja njima obećao tri tone hašiša…
Dobro, da se bacimo na nešto drugo… Šta bi sa Skymaster 4?
Zadnji koncert je bio u Kosmopolitenu, e sad pre koliko je to bilo?
Ja ih nisam slušao. Šta su svirali?
Mi smo voleli sebi da laskamo, pa kao sviramo neki vašingtonski fazon, ne znam Dag Nasty, Rites Of Spring, tu negde, malo više hardcore verzija toga, u tom Dischord fazonu…
Emo hardcore?
Originalni emo hardcore. Originalni u smislu onog što je bio kad je nastao emo hardcore…
Znači, nešto poput Issues Of Life?
Pa, recimo. Tako nešto, možda… Mi smo imali i malo mirnije pesme i brže, melodičnije, tako da je to neki fazon.
Melodično?
Jebiga… Ne NOFX, melodično, naravno… Da kucnem u drvo…
Šta, ne voliš melodiju?
To se zna. Ja važim za takvog.
Ne mislim kad spomenem melodiju samo na kaloforniju…
Ja kad kažem melodija smatram Fat Wreck i tako ti bendovi. To ne volim. Volim melodiju tipa kao što je sav taj američki pank, koji je bio relativno melodičan na početku, i ta vašingtonska scena, Stone Telling, nemam pojma, Farside raniji… Takvu melodiju volim. Ne volim ovu novu skate pank melodiju. Mislim NOFX je meni relativno okej bend dok su skidali RKL na početku, dok su još bili na Epitaphu…
Pa, još su…
Šta, oni ne izdaju na Fat Wrecku? Čak sam i neinformisan. Hoću da kažem da su tad bili rokerski bend, sad su… Mislim, bili su mnogo inventivniji… Provaljuješ i sam da je to sad par rifova…Mislim ako uporediš, ne znam Heavy Petting Zoo sa Ribbed ili Punk In Drablic ili S&M Airlines. Mislim, tamo imaš rokerske fore, kao RKL što je imao ranije, neke solaže…
Pa, dobro. Sad su se vratili dobrom zvuku. Imaju EP The Decline, gde ima samo jedna pesma… Ali nije ni bitno…
Pa, da. Nije intervju o njima, nego o meni (smeh).
Baš si skroman.
Jebiga…
Ajde da zađemo malo u neke ozbiljnije vode. Tekstovi Unisona prilično vuku na anarhiju. Da li možete za sebe da kažete da ste anarho bend?
Definitvno bend nije deklarisan. E, sad, anarhija… Da objasnim čitaocima… Anarhija je više u fazonu, na primer moj stav je da ja uopšte i ne moram da se nazovem anarhistom, da meni može nešto da bude okej sa komunističke strane, a mogu da razumem i patriotski fazon, znaš ljudi vole svoju zemlju… Mislim, patriotski ja gledam što se tiče Beograda… Rođen sam u Beogradu, tu živim… Ne moraš da pročitaš Bakunjina, Malatestu i otkud znam. Na kraju ne znam koliko je to primenljivo, sve su to stare priče od pre ne znam koliko stotina godina. Ne moraš ti sve da primeniš što je rečeno 100-200 godina na ono što je sada. Ako sam ja sve to pročitao, a ne znam da primenim, glup sam k’o kurac, kakav sam ja onda anarhista? Verujem da ne treba da imaš nikog iznad sebe, da budeš individualac. Ne znam da li da veruje, u to. Mislim, moglo bi da se proba… Ne znam kako bi to funkcionisalo, ljudi su toliko sjebani, onako globalno.
Šta misliš o nacionalizmu?
Zavisi kako da definišu.
Čitao si Vujakliju?
Vukajliju? (smeh)… Pa, ne znam, čitao sam ga ovako… Ne znam kakva je tamo definicija… Okej je meni to. Ja sad ne moram to da razumem, pošto ja smatram da nemam ništa mnogo zajedničkog sa Srbinom iz Bosne, nego sa Hrvatom iz Hrvatske… Sve dok je neko okej prema meni, ja sam okej prema njemu. Sad kad gledaš sa te strane, meni nije jasno što postoji ta neka podela, ako smo svi od istog korena… Sloveni došli iz neke… I kao vekovna ognjišta… Svako je odnekuda došao… Mi bi onda mogli da odemo da tražimo Skandinaviju, jer smo odande došli… Uvek je neko negde bio, pa je negde došao… Ako ti više voliš Srbe nego druge, okej, ali sve dok to ne pređe u neku netoleranciju… Individualna stvar… Ko što ti voliš melodične bendove, ja ne volim melodične bendove… Sve dok ti meni, ja tebi ne lomimo ploče, onda je okej… Jebiga, suživot…
Da li misliš da politici ima mesta u fanzinima ili uopšte u bendovima, u tekstovima?
Mislim da svako treba da ima tu neku slobodu da izražava to što misli, preko tekstova, preko bilo čega. Generalno, mislim to je malo škakljivo. Recimo, uzmeš naciste. Svako ima pravo na svoje mišljenje i ja znam neke naciste sa kojima sam okej i za koje ovako, ako bi to uzuzeo, mogao da kažem da su super likovi. Ti ne možeš nikome da zabraniš da misli nešto. Dok on ne sprovodi tu mržnju u delo, ne možeš da mu zabraniš. Generalno, nisi ništa bolji od njega ako mu zabranjuješ. S druge strane, postoji opasnost ako on kenja o tome u fanzinima, u bendovima, kao mrzim ovo, napale se klinci, mrzim ovo, mrzim ono, te sve onda pređe u nasilje… Ne znam koliko onda možeš da budeš demokratičan što se toga tiče… Imaš konstruktivnu i destruktivnu mržnju. Mrziš recimo ovaj sistem koji je bio pre ovog sada, sistem koji te totalno sjebava, koji te mrcvari, ne dozvoljava ti da živiš normalno, normalno je da ćeš da ga mrziš. Ne znam koliko je ljudi sa scene učestvovalo u protestima…
Gde si ti bio 5. oktobra?
Uglavnom oko spomenika Nikole Pašića. Nismo bili u prvim redovima… Prvo smo bili u parku, onda smo otišli da se nađemo sa nekim likovima i otprilike kad smo došli do Doma Sindikata, posle deset minuta je počelo ono patroni suzavca su bačeni baš u park gde smo bili do tada. Ekipa je bila 70:30 % u žensku korist, pa smo tu kao stajali… Pošteno smo se nagutali suzavca, jer je sav vetar išao na tu stranu… Nismo učestvovali u smislu da smo tukli pandure… Mislim, scena je uvek bila politički nesvesna i apatična… Dobro, nisam ja išao na koncerte sa zastavama Zajedno, DEPOS, DOS, bla-bla, majcama, delio propagandu, ali kad su bili protesti ’96 onda su se meni likovi smejali, kao šta ću ja na demostracijama? Kao, ti si neki protestant?! Onda im se kao svidelo zezanje, pa su i oni krenuli da idu.
Poza…
Pa, dobro, jebiga, tad je bitan momenat bila rulja… Kad je bio 24. decembar, ja odem kod Platoa, ono nikad više ljudi, pošto je trebao da bude onaj kontramiting… Tu srećem jednu naci ekipu… Par likova… I kao: ...mamu im jebem, jebaćemo im kevu… Sad su svi sa nacistima, idu zajedno da jebu kevu režimu… Malo smešne kombinacije… Kad bi nacisti shvatili da svi imamo zajedničkog neprijatelja, na kraju krajeva nisu svi skinheadsi nacisti… Skinhead kao subkultura u istom su položaju kao pankeri, metalci… Svi se smatraju za bad boyse… Niko ne gleda na njih nešto bolje u odnosu na druge… E, sad, što oni češće koriste oružje, kao sa onim malim ciganinom… Ti likovi su kao podržavali radikale. Mislim Šešelj može da sere koliko hoće da on nema veze sa tim, mada on generalno nema veze ni sa čim, on je za mene kukavica koja samo sere, menja mišljenje kako vetar dune… Profiter klasičan… Za razliku od Arkana koji je barem bio pravi pošteni kriminalac… Ako treba da se bije, bije se… Ne kažem da nije trebao onako da završi, svi bi oni trebali tako da završe, to je ipak malo radikalno…
Da se vratimo muzici… Trenutno si u Charlie Don’t Surf i u Unisonu…
U principu se Charlie ponovo reaktivirao…
Kad ste osnovani?
To nikad ne znam tačno. Moguće je da je u pitanju ’98, a ja mislim da jeste. Postava je ja, Vuk, Bašić i Vanja. Onda je Vuk otišao u Kanadu, pošto su njemu tamo keva, ćale i sestra, oni su tamo otišli još ’94. Onda je on ’95 pobegao odande i došao ovde. Sad je on išao nešto da sređuje oko papira, mada planira da živi ovde. Bruno i Nino su uleteli umesto njega, pošto je on tako dobar gitarista, trebaju dvojica da ga zamene (smeh)… Dok je on bio u bendu snimljen je taj demo, pa se on onda vratio, pa je Nino izašao iz benda, tako da Vuk, Bruno, Vanja, Bašić i ja, to je kao postava. Misija benda je da se svira hardcore kakav mi mislimo da nedostaje sceni.
Meni se čini kao neki Damnation A.D. fazon?
To je više Unison imao taj neki potez, mada Unison sada počeo malo brže… Charlie malo više prostačkije…
Pazi, jednom sam vas gledao u Festu, činili ste mi se kao Unison, Damnation A.D.
Gitarista i ja smo zajedno pravili muziku… To je taj metalizirani hardcore pank… Brz, samo prostija verzija…
Malo ima i krosover uticaja?
Pa, ima. Kad mislim krosover, mislim na krosover osamdesetih, nego ovaj sad new school… Dobar stari krosover…
Pošto, nažalost nisam slušao taj demo, o čemu tekstovi govore?
Ja imam par tekstova, ima anti-rasističkih, ima i sjebanih tekstova, baš dosta sjebanih tekstova, kao Unison, samo što su manje poetski. Jednostavno su sjebani, pošto je Bašić, naš pevač, imao svakakve sjebane momente u životu, pa je i tu neka inspiracija… Moji se i bave scenom, ali o tome kako ljudi od tebe očekuju kakav da budeš… Nemaš razloga da se ponašaš tako… Obični hardcore tekstovi, na kraju krajeva.
Klasični…
Pa, ne preterano. Nema ono zabio si mi nož u leđa, bilo smo ortaci, a više nismo…
Unity, friendship…
E, sad unity… Jednostavno, po meni to ne može da funkcioniše…
Šta ti generalno misliš o friendship, unity, respect?
Ja ne verujem u to, pošto mislim da to nije moguće, u smislu svi smo različiti… Ne možemo mi samo zbog hardkora biti ujedinjeni… Hardcore je veoma bitan, ali ne možeš svakog da voliš… To je najnormalnija stvar… Tolerancija, poštovanje, taj fazon, to mi je okej, ako ne voliš nekog ne voliš ga i gotovo.
Znači, u suštini, samo ovo unity nije moguće, a friendship i respect jeste?
Pa, dobro, ti uvek imaš prijatelja, oni imaju prijatelja, svi imaju prijatelja, i ti u principu treba da poštuješ svakog ko poštuje tebe. E, sad unity… Moji bendovi, u kojima sviram, nemaju takve tekstove, da se zalažu za takvo nešto… Ne znam koliko likovi koji imaju takve tekstove, koliko oni to praktikuju, ne znam. Moguće je da kod njih to funkcioniše… Mislim da baš svi ne mogu da budu mega ortaci… Jednostavno, takvi su ljudi… Ali, okej, svako ima pravo na svoje mišljenje…
Po meni imate Damnation A.D. uticaja, a po tebi?
Praktično sve što slušamo, jebiga, generalno sav hardcore punk, malo metalizirani, to je to. Ne mogu da navedem bendove, svi se kače, svi nas porede sa His Hero Is Gone, s tim što je to mnogo prostija verzija, ako već moram da ih poredim sa njima.
Što kažeš prostačkije?
Pa, ne znam. Nema tih melodičnih forica, mislim ima nešto malo… Ne znam pesme su nam pankersije… Sad smo prešli na metalizirani pank… Liči na Casualties, kad bi slušali Integrity… Mada to ne mora da bude isto…
Šta misliš o našoj, srpskoj hardcore pank sceni? Sve ukupno, bendovi, fanzini, distribucije, sve?
Pa, distribucija nema, u Beogradu… Pošto ja gledam na Beograd, jer za Srbiju nikad nisam bio nešto preterano upućen… Znam da se Vuk loži na Punished, kaže da su do jaja bend, da sviraju nikad bolje… Sa njima sviramo u Kraljevu, pa ćemo ih videti na delu kakvi su… Znam ono što Destilator radi, nešto distribuira Kangaroo izdanja, malo Commitment, prodaje Profane Existence i Slug & Letters od fanzina, i to je to. I to povremeno i to za grupu entuzijasta, naruči pet singlova, nas petorica kupimo po komad i to tako funkcioniše. Kad smo Cobe i ja radili Commitment, dođu ljudi što nemate Viktorijeve bendove… Šta će mi to? To možeš uvek da naručiš… Ljudi uvek hoće na sigurno, ne kupuju, nema se para da se rizikuje, pa se onda ide na Revelation, Victory… Mi takve stvari nećemo da distribuiramo, pa sam ja i prestao time da se bavim.
A o fanzinima? Neki moj fah…
U zadnje vreme, bukvalno jedini fanzin koji sam čitao je Get on the Stage… Ranije je bila neka pomama, s tim što ih je bilo pun kurac i to mega loših… Ne znam kad sam zadnji put pročitao domaći fanzin, osim tvog. Pre toga je Cobe radio neki, i ja sam u tome učestvovao, tako da ne bih hteo to da komentarišem… U Beogradu ih nema, barem ja ne znam… Ja sam opet nešto pokušavao…
Kako bi po tebi trebao da izgleda dobar fanzin?
Da ima intervjue, ali da su intervjui, ako je moguće urađeni uživo, a ako nije da pitanja budu neka provokativna, a ne ono šta misliš o straight edge-u, istorija, šta misliš o krišni, ili što smo dobijali pitanja iz južne Srbije šta mislite o dizelašima…
Ja izbegavam takva pitanja…
Dobili smo pitanja za Stand Point tipa šta više volite babu željnu tvrda kurca. Šta da mu odgovoriš? Da mu jebeš mater?
A šta misliš o mojim pitanjima?
Ovim sada?
Ove sada i one u fanzinu.
Nisam sve čitao, zato što me bendovi ne zanimaju, onda kad mi je dosadno uzmem i pročitam sve… Meni je dobro što ima dosta pitanja… Problem je što ti možeš stranom bendu da postaviš pitanje od tri kilometra, a oni će ti odgovoriti sa dve rečenice. Da li oni dobijaju previše ili je i njima puko kurac da odgovaraju na njih, ne znam. Ako uspeš da uradiš tipa da se nađete na nekom chat-u, icq ili taj fazon, to onda može da ispadne nešto, a ako je već domaći bend barem mogu da se potrude. Ne verujem da ijedna domaći bend dobija toliko pošte, pa da mu je pun kurac i ne može da odgovara…
Ništa nisi rekao o bendovima?
Meni je najbolji bend Strive For More i to onaj drugi demo iz ’97. Onaj Blitzkrieg šo se tiče panka… Pa onda Better Than You i Issues Of Life, koji su mi praktično domaći bendovi, pošto sviraju ovde ne znam koliko. Issues Of Life mi je generalno najbolje izdanje… Nije bilo puno izdanja prošle godine, ali najbolje izdanje. Kad sam slušao prvi put demo bilo mi je onako šta ja znam, pa je onda do jaja, pa onda glas treba da ti uđe u uvo, pa sam onda provalio da je nikad bolji… Pošto oni nisu iz Beograda, trenutno su mi najbolji bend van Beograda… Nije to samo zato što nemaju konkurenciju, verujem da bi bili najbolji i da znam još hiljadu bendova…
Iz Beograda?
Jebiga, Charlie i Unison (smeh)…
Vrlo skromno.
Ne bih svirao da mi nisu super bendovi. Imaš Hitman koji sve to radi mega profesionalno, super su uvežbani, ali ja jednostavno ne slušam takvu muziku. Do jaja oni zvuče, ali ne mogu da kažem da su mi omiljeni…
Šta misliš o Memberima?
Madball fazon, a ja sam Madball prestao da pratim posle prvih singlova… Ne gotivim ja nešto preterano to. Svaka njima čast, sviraju do jaja…
Doghouse?
To je sad komercijalizacija panka. Ono hoće tako, hoće da se probiju, ako je to što oni hoće, okej. Nek se probiju. Ja nikad sa svojim bendovima ne bih išao tom putanjom. I što se mene lično tiče, oni su jedini od tih melodičnijih, da kažem skate pank bendova, koji mi se sviđaju, pošto su drugačiji, nemaju onu iritantnu produkciju, plastičnjake bubnjeve, nemaju nja-nja-nja gas. Jebiga, baš se razlikuju, mada su ove nove pesme koje sam čuo na koncertu mnogo slabije od ovih sa diska. Disk deset pesama, ima oko 7 instant hitova i 3 dosadne sporije pesme, ali zato 7 baš onako popaljivih.
Treba to sceni, sigurno.
Bilo bi glupo da svi zvuče isto. Moraju da postoje svakakvi bendovi. Problem je što nema toliko bendova ovde. Tibia je, opet, super uvežbani, ali taj evropski emo metal definitvno baš nikad nisam slušao. Ja ne mogu da kažem da li su bolji ili lošiji od stranih bendova, zato što ne mogu da ih uporedim. Nisam ih ni slušao, mislim na strane bendove.
Misliš li da je dobro što imamo različite bendove?
Kad bi svi svirali muziku koju obožavam, ne znam neki brzi hardcore, dosadilo bi mi. Ni su ni svi ovi bendovi u kojima sviram isti.
Šta misliš o fanzinima na internetu?
Jeftinije je da se napravi. Odeš na geosities, dobiješ 5MB i ako znaš da spakuješ fotke, tamo možeš da staviš dosta stvari… S druge strane, nevolja je što kod nas nemaju svi kompjuter, ili imaju kompjuter, a nisu na netu… Kapiram da kakva je ovde situacija, nije mnogo ljudi ovde kupovala fanzine, tako da ne verujem da ćeš ti osetiti neki pad u čitanosti… Košta da ti pošalješ fanzin, ovako mu kažeš adresu i on overi sam… Dostupniji je više…
Znam da si fanatik za ploče. Jel’ nabavljaš neka nova izdanja na pločama?
Više-manje nabavljam. Ne naručujem uopšte. Kad pogledam nikad nisam nešto preterano naručivao, ja sam više manje zatrpan u osamdesetim, i kolekcija je više manje takva. Voleo bih da imam gomilu bendove koje bih naručio, ali nemam para, nije takva situacija, ne može. Kupujem ono što ovde mogu da nađem. Ortak krade sa neta, ja kupim od njega… To je više bilo popunjavanje rupa starih bendova nego novih…
Gde radiš?
Radim kod strica u farbari (smeh)… Za džeparac…
Jel’ ima dovoljno?
Ne bih da komentarišem (smeh). Sramota me.
Slušaš li novu muziku?
Ako pogledam datumski, najnovije mi je negde oko ’96/97. Čujem ja ovako nešto, da mi tip Revelationov sampler, ja provalim dve dobre pesme… Dobre su, ali se ne potrudim da nabavim bendove… Znam da neću naručiti, jer ima bitnijih stvari koje bih kupio i sve se na tome završi…
Ne slušaš ove manje etikete, Reflections…?
Meni je taj novi straight edge sto puta gori o onog starog do ’90. To su mi sve više-manje loše kopije. Najbolji sXe bend ’99 je gori od najgoreg sXe benda iz ’89.
Znači, isključivo neki youth crew fazon?
Jebiga, ne mogu da ih poredim ni sam najmediokritetskijim bendom iz osamdesetih. Ono je tad bilo relativno novo, ovo je sad samo prežvakavanje i to lošije prežvakavanje.
Znači, ono je bio trend, a ovo je…?
Sve su trendovi dok imaš jedan bend koji započne, a ljudi se posle navade. Ovo mi sad deluje preterano neinventivno… Ne mora to da bude nešto preterano originalno, ali mora da mi zvuči, da ima neku energiju… Da osećaš da se likovi stvarno trude, a ne ono kao ajde da sviramo zato da bi svirali.
Počeli smo intervju sa iksevima. Hoćeš da završimo? Šta misliš, ali iskreno, o iksu na ruci?
Meni je to okej. Ja volim ponekad…
Iz zajebancije, ili ozbiljno?
Pa, ozbiljno. Sebe i dalje smatram strejterom. Da otkrijem tajnu: ja sam neke ’99, par puta sam vario, jer sam želeo da vidim kako to izgleda, da vidim kako je kad se navariš k’o budala. I nisam se navario, pošto kažu ljudi koji znaju da treba više, ne znam koliko puta treba da variš da bi te odvalilo. Makar da osetiš nešto. Zadnji put sam pre nekoliko nedelja, na probi, zato što sam Vuku obećao dok je bio u Kanadi da ću s njim da varim, što mi je rekao: …pičko, sa svima si mogao, samo sa mnom nisi... Onda sam uzeo 2-3 dima, naravno ništa nisam osetio… U čemu je onda poenta? Kao popiješ ti alkohol… Ako ti hoćeš da se napiješ, treba da popiješ ne znam koliko piva… Ja ne vidim poentu u odvaljivanju…
Piješ pivo?
Keva je danas otvorila crni Zohman, ja mislim da je to to. Miriše mi na neko loše vino, a ukus mi je gori od svetlog piva. Ja ustvari ne volim nikakvo pivo. Nije mi jasno, meni to deluje kao pljuga… Počneš da pušiš, jer je to kao moderno, i navikneš se, navučeš se… Stvar navike…Niko mi nije do sada rekao kad je počeo da puši, da su mu se do jaja svidele cigare…
I ja sam prestao da pijem pivo zbog stomaka…
Šta, imaš smetnje?
Ne, počeo sam da se debljam…
Dobro, ja se debljam od hrane. Nisam ni ja baš toliki strejter. Sve dok to ne postane opsesija…Bednije mi deluju alkoholičari nego narkomani… To mi deluje kao najgora socijala, kao one priče iz predgrađa, napijaš se, dođeš kući, biješ ženu i decu. Jeste to beg od problema, ali praktično time ništa ne rešavaš. 90% ljudi koje znam vare, piju, meni to ne smeta, u principu.
Sad si me podsetio na 8 Putnik 2 deo, zbog tekstova. Šta misliš o njima?
Super muzika, nebitni tekstovi, nebitan bend. Ceo taj beogradski hardcore je sa motom lako ćemo. Nemaju oni veze ni sa čim, ali dođu, sviraju…Ne smatram ih bilo kakvim delom scene…
Meni se sviđa što rade zajebantske tekstove na srpskom.
Okej je to. Ali, potez je, mi dođemo kad sviramo, dođu ljudi, gledaju nas, odemo… Oni ne podržavaju druge bendove, ne znam zašto bi neko morao da podržava njih. Okej je meni da pogledam to, ali postane malo dosadno. Dođeš na koncert, to bude smešno, ali oni nijedan koncert nisu odsvirali regularno. Bitno je samo da se kreveljimo, skačemo…
Ja sam presušio sa pitanjima. Kako se tebi ovo čini?
Nećemo mrzeti dovoljno ljudi posle ovog intervjua. Jebiga. Moraćemo drugi deo sa većim provokacija. Prvo pa muško.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #7, novembra 2001.
