Verovatno je svima vama ovaj bend veoma nepoznat, što i nije čudo, pošto iza sebe imaju samo jedan album izdat za Lobster Records, i to ove godine. Petorka koja svira u ovom bendu je zajedno išla u srednju školu i veđ tada imala dosta projekata i bendova iza sebe. Staring Back je samo prirodan korak u karijeri, a njihova strast za muzikom je samo kanalisana u pravom smeru. Da ne bih smarao više, intervju sam uradio sa bubnjarem Nickom, pa vi iz njegovih reči pokušajte da provalite o kakvom se bendu radi…
Na početku se predstavi mojim čitaocima…
Zovem se Nick. Lupam bubnjeve u bendu Staring Back.
Možeš li mi reći nešto više o istoriji benda, članovima benda i slično?
Kada smo počinjali, naš gitarista Jeff i Derrick Plourde (nekadašnji bubnjar Lag Wagon-a) su počeli da sviraju zajedno. Derrick je želeo da radi nešto novo i modernije i terao je stalno Jeff-a da pronađu nove likove sa kojima bi mogli da ostvare ideje koje su imali za bend. Videli su bend u kojem smo svirali Ryan i ja, da bi nas jedne noći pitali da sviramo sa njima u bendu. Doveli smo Matt-a da peva i Vic-a na mesto basiste, tako da je bend bio kompletiran.
Da li ste imali neka izdanja pored „Many Will Play“?
Imali smo EP sa devet pesama pod nazivom The Mean Streets Of Goleta, koji smo snimili u mom studiju. Uvek je bilo mnogo zabavnije i interesantnije snimati, a pritom imati potpunu kontrolu kako će se muzika, koju smo smislili u glavama snimiti na kompjuteru.
Mislim da je vaša muzika sjajan mix između All, Lifetime i Kid Dynamite. Da li sam u pravu? Koji su najveći uticaji tvog benda?
U većini stvari si u pravu. Iako Lifetime i Kid Dynamite imaju istog gitaristu, mislim da su nam oba benda dali veoma mnogo inspiracije i odveli nas u pravom smeru, odnosno naša muzika ide baš u onom smeru kako smo to zamišljali pre nego što smo osnovali bend. Isto tako, veoma volimo All/Descendents. Imamo uticaja i od naših drugara iz benda Lagwagon. Oni jako dobri momci.
Ko piše tekstove i da li mi možeš reći nešto više o pesmi Joey?
Matt i ja smo jedini odgovorni za pisanje tekstova. Joey je nastala zbog tužne ljubavi. Naziv je dao Jeff-ov mlađi brat. Ustvari, naziv ima veoma malo veze sa Joey-om lično, već govori o jednom mojoj bliskoj prijateljici o kojoj stalno razmišljam i koja me dovodi do ludila. Da li ljubav čudna?
Na omotu vašeg albuma ima veoma puno slika bejzbol igrača. U čemu je fora? Da li iza svega stoji neka skrivena poruka?
Momak na slikama je Eric, Jeff-ov dobar prijatelj. Oduvek je bio snažna podrška bendu. Ide na većinu naših svirki van grada. Želeli smo da mu se makar malo odužimo za sve što je učinio za nas.
Čuo sam da vam je Joey Cape iz Lagwagona trebao da bude producent albuma. Da li je to tačno?
U vreme kada smo snimali album, bilo je priča da će Joey doći u studio da nam pomogne. Ali u isto vreme, on je bio na kraju turneje sa Lagwagonom i selio se iz jednog stana u drugi. Naše vreme u studiju nije moglo da se pomera i morali smo da otkažemo na njegovu pomoć. Ali, on je i dalje veliki moj prijatelj, a i Jeff-ov. Nadamo se da ćemo uskoro moći sa njim da radimo nešto konkretno.
Imate 3-4 zaista odlične hardcore pesme, pored svih ovih melodičnih brzih pesama. Zbog čega? Da li ste bili u nekim bendovima pre Staring Back?
Oduvek smo voleli da mešamo dva različita tipa panka: hardcore i pop-punk. U neku ruku, daje ti najbolje iz oba sveta. Možeš da razbijaš, da čukaš, ali možeš da ugodiš sebi sa prijatnim emo melodijama u isto vreme. Isto tako daje priliku mošerima da odmore i da čuju lepu pop pank pesmu. Svi smo imali bendove pre Staring Back. Svi su bili različitih pravaca. Jeff je bio u najviše bendova, iako sam i ja lično lupao bubnjeve u veoma mnogo bendova. Svirao sam i metal, pop-pank, emo, swing jazz i hardcore u prošlosti.
Da li ima nekih posebno zanimljivih storija sa turneje? Uzgred, sa kojim ste bendovima bili na turneji?
Bili smo na turneji sa prijateljima sa naše Lobster etikete Yellowcard iz Floride, kao i sa Over It iz Virginije. Mislim da je činjenica da smo kupili smrdljiv kauč posebno zanimljiva i zabavna. Jeftine prodavnice su uvek bile dobre prema nama…
Koja vam je omiljena pesma na koncertu? Zbog koje klinci na svirkama najviše skaču?
Mislim da je Joey ta koja najviše napaljuje masu. Ubija, ima taj ritam i svi možemo da odlepimo u trenutku dok je sviramo. Volim tu pesmu.
Da li idete u školu? Studirate? Radite?
Neki od nas su morali da odaberu između škole i turneja. Svi radimo. Vic radi na kompjuteru, Matt je inspektor za gasne i mašinske instalacije, Jeff i Ryan rade u muzičkoj prodavnici, a ja radim sa zvukom.
Da li postoji neki koncert u vašoj karijeri za koji sa sigurnošću možeš reći da je najbolji?
Sa Lagwagon. To je bio odličan gig. Svirali smo u najvećem klubu blizu našeg grada u Santa Barbari. Bilo je veoma puno naših prijatelja. Ma bilo je sjajno!
Kakvi su tvoji pogledi na sXe i veganizam?
Jeff i ja smo strejteri. Međutim, nemamo nameru da na bini delimo lekcije i da govorimo drugima da budu kao mi. Mi smo strejteri zbog sebe, a ne zbog drugih. To je veoma lična stvar. Isto tako mislim o veganizmu, iako nisam vegan.
Da li će se vaša muzika menjati na sledećem albumu?
Nadam se da neće. Mislim da nam lepo ide. Želeo bi da nastavimo mix između brzog i super brzog.
Gde nalaziš inspiraciju za pisanje tekstova?
Veđina tekstova su, ako se usudim da kažem, proizašli iz mojih veza. Mislim da su većina pesama rođene iz tuge, nesreće, a u većini slučaja tuga dolazi zbog veze sa nekom osobom. Znam da ako nisam potresen zbog nečega, nemam inspiracije da pišem.
Mislim da je sasvim dosta za ovaj put. Da li imaš neku poruku za kraj?
Hvala ti što si pokazao interes za naš bend. Nadam se skoroj svirci u Srbiji i upoznavanju sa tobom. Mir.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #6, januara 2001.
