Steve Adamyk je nakon tri izdanja odličnog popičnog punk rock deljanja prvi put uspeo da zadrži istu postavu i usnimi četvrti album za Dirtnap iz Portlanda, sjajnom etiketom sa kojom sarađuje još od drugog Forever Won’t Wait. Ovaj simpatični bend iz Ottawe gaji zvuk koji je najpribližniji starinskim The Dickies ili Buzzcocks, (na momente) Ramones, te novijim (neprežaljenim) Exploding Hearts, Marked Men i njima sličnim. Daklem, ono što se može čuti od Adamyka i njegovog benda je starinski punk rock / power pop i, mada njihova etiketa najavljuje novi album kao „garažni pank“ (za razliku od prethodnika koji je bio samo „punk“ ili onog „pop albuma“ pre njega), meni oni svi dođu isti – tridesetak minuta melodije i energije. Pesmice ne prelaze 3 minuta, Steve Adamyk Band vas ne pušta da predahnete od Force Fed do Not Gonna (Ever), što je za svaku pohvalu i čini da barem jednom udarite Repeat i možda upamtite Crash Course in Therapy, Anne ili Waiting for the Top. Možda neko ne voli jednoličnost kod bendova, ali onda se treba prisetiti Ramonesa i skontati da to i nije toliko strašno. Naravno, ovaj mali kanadski bend nije ni blizu legendama, ali ih poslušajte – nemojte da vas zavara Biber frizura Steve Adamyka, taj dečko ume da napiše dobar stih, da ga odsvira i otpeva kako treba.
Dirtnap Records
http://steveadamykband.bandcamp.com/
http://www.dirtnaprecs.com/