Peti, čini mi se, album ovog nadasve odličnog benda i prvi na kojem je svirao Dolphin Taylor za bubnjevima. Kada bih samo uspeo da nabavim i druga dva koja je Captain Oi! onomad izdao… Promena na ovom albumu je veoma očigledna i bend lagano usporava, što je nauočljivije na baladici The Price Of Admission. Međutim, ono što je zaista primetno jeste neka nervoza koja se provlači kroz ceo album. Jeste sve laganije, ali meni i mnogo teže da slušam. Moje reči potvrđuje i činjenica da se bend razišao posle turneje i promovisanja Now Then albuma. Pošto nemam nešto pametno da kažem, preporučio bih svima da preslušaju Stiff Little Fingers, ukoliko to nisu uradili do sada (sram ih bilo!), a meni ne preostaje ništa drugo nego da se bacim u potragu za prva tri albuma, a i da čekam da me čika Brennan potapša po ramenu sa još jednim sjajnim paketom diskova.
Captain Oi!: P.O. Box 501, High Wycombe, Bucks, HP10 8QA, England.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
