Niška scena je oduvek bila veoma interesantna i često je izbacivala izuzetno zanimljive i kvalitetne bendove. U poplavi veoma mladih bendova izdvaja se i Suffering’s The Price, sa vrlo modernom i za Srbiju netipičnom svirkom. Momci sviraju beatdown hardcore, koji u većini slučajeva ne prija mojih ušima, ali… Moram priznati da je ovde ispalo sasvim dobro.
Album je izašao za belgijski Good Life. Pre dugo, dugo vremena sam sarađivao sa njima, još dok su počeli da rade fanzin i izdavali bendove poput 100 Demons i slično. Ok, prava etiketa za Nišlije, da napreduju i budu primećeni od većeg broja ljudi. Kad pustite album odmah vas zapljusnu oštri rifovi, brutalan vokal i beskompomisna svirka. Možda i previše sirovo na početku, kasnije stvari dolaze na svoje mesto. Prenaglašeni zvuk bas papučice bubnja bi u svakom drugom žanru itekako parao uši, ali ovde je istinski deo zvučne slike. Samim tim je i bas gitara integralni deo ritam sekcije, čime je već na početku zvuk izuzetno utegnut. Gitare imaju predvidljivu boju i to je možda nešto što mi je na prvo slušanje smetalo. Režeći vokal uspeva da zadrži do kraja sve instrumente na okupu, dodatno učvršćujući zvučnu sliku, naročito u čestim vrlo sporim delovima.
Neki im zameraju lošu produkciju, mada ja lično nisam čuo nešto toliko loše. Čak sam baš zbog toga očekivao neki krš i lom, a dobio sam sasvim pristojno isproducirano debi izdanje. Sa druge strane, dve stvari su mi zasmetale. Prva je što pesme jako liče jedna na drugu. Možda su sputani jednostavnošću beatdown hardkora, pa se sem nekih interesantnih uvodnih semplova (Ko to tamo peva, gusle…) teško dešava neka velika promena. Drugi problem mi je uslovno direktno povezan sa prvim. Pesme prate sličnu formu, ide brz deo, pa se uspori, pa se još uspori i onda ide u novi krug. Ono što su dobro uradili u tim sporim momentima jeste baš to što sam spominjao za bubnjeve i bas: prenaglašen zvuk koji popunjava zvučnu sliku.
Prostora za napredak itekako ima. Momci su nas zainteresovali i naterali da ih upišemo u rokovnik za čekanje drugog albuma. Ako uspeju malo da prošire zvuk i ne zadrže se striktno u beatdown hardkoru možemo očekivati vrlo dobar i drugi album. Ali, ako se budu ponavljali, pitanje je koliko bi ljudi imali strpljenja. U svakom slučaju, vredno slušanja, vredno podržavanja, a za detaljno preslušavanje skoknite do bandcampa.
Good Life Recordings
http://tribalrajberlabel.bandcamp.com/
https://www.facebook.com/STPBDHC
