Supersuckers su u Sijetl došli iz Arizone krajem 80-tih i posle nekoliko singlova za opskurne izdavače snimaju prvi album, The Songs All Sound The Same za Empty Records. Zapravo, radi se o kompilaciji pomenutih singlova.
Neprestano se dokazujući u Meki rokenrola čestim živim nastupima, bend skreće pažnju šefova Sub Popa, te posle još jednog od zapaženih koncerata pada dogovor o snimanju prvog regularnog albuma, The Smoke Of Hell (Sub Pop, 1992). Očito su Bruce Pavitt i Jonathan Poneman hteli da osveže ponudu svoje etikete bendom koji se prilično razlikovao od dugokosih grungera, budući da su u to vreme Supersuckers slovili za jedan od najperspektivnijih punk-rock bendova Amerike. Četiri kauboja iz Arizone bili su sveža krv, potrebna žanrovski već profilisanom izdavaču, a sam bend je uspeo da dopre do većeg broja obožavalaca van Sijetla preko ozbiljne distribucije za jednu nezavisnu kuću.
Već tada, u ranoj fazi svoje karijere, Eddie Spaghetti (basista, vokal i frontmen) i društvo fokusiraju se na što češće žive nastupe širom Amerike. Posle više od godinu dana skoro neprestanih turneja, Supersuckers su ponovo u studiju i snimaju svoje prvo remek-delo – La Mano Cornuda (Sub Pop, 1994), ploču kojom dominiraju hitovi poput Creepy Jackalope Eye, On The Couch, Sugie i She’s My Bitch. Glasni i istovremeno melodični punk-rock sve više biva začinjen hard i heavy šablonima, a koncertna poza sa gitarama visoko podignutim u vis i obaveznim pesnicama stisnutim u la mano cornuda (rogata šaka, pesnica sa ispruženim kažiprstom i malićem) neizostavni momenti Supersuckers nastupa. Zbog toga se vernim fanovima sve više priključuje i heavy metal publika.
Sledeće godine jedan od gitarista, Ronthrose Heathman, odlazi na lečenje od zavisnosti, a na njegovo mesto upada legendarni vođa Didjits (Touch & Go Records) – Rick Sims. U ovoj postavi bend snima album The Sacrilicious Sounds Of The Supersuckers (Sub Pop, 1995), a u produkciji gitariste Butthole Surfers, Paula Learyja. Svakako najzrelije izdanje do tog momenta i ploča koja pršti od zaraznih rock rifova, sjajnih gitarskih dijaloga i egzibicija, posveta rock herojima, ali i sve većom zainteresovanošću benda za nasleđe country muzike (u Born With A Tail i My Victim samo u naznakama, ali već na poslednjoj Don’t Go Blue biće jasno da kaubojski šeširi i čizme na promo fotkama nisu puko koketiranje, već smernice za dalju karijeru).
Već naredni album, Must’ve Been High (Sub Pop, 1997), uz povratak Rona Heathmana sa uspešnog lečenja, predstavlja Supersuckers doprinos modernom country zvuku, a u prilog tome koliko su dobri u žanru govori i podatak da se na albumu kao gost pojavljuje Willie Nelson, svakako najveća živa country legenda. Ne treba zaboraviti ni sjajan duet Eddieja Spaghettija sa Kelly Deal (Breeders) u Hungover Together. Takođe, gotovo istovremeno snimaju i EP sa Steveom Earleom, u to vreme jednim od najvećih talenata country & western muzike, a legenda kaže da ga je saradnja sa ovim momcima spasila bezizlazne heroinske zavisnosti. Uspeh koji je usledio dovodi ih do ugovora sa Interscope Records, ali album koji im je obećan nikada ne izlazi za ovaj major label i Supersuckers se par godina povlače po sudovima sa advokatima Interscopa, da bi po dobijanju parnice oko autorskih prava na svoje pesme objavili narednu ploču – The Evil Powers Of Rock’n’Roll (Koch International, 1999), još jedno rock remek-delo bez country upliva. Iste godine Sub Pop objavljuje sjajnu kompilaciju How The Supersuckers Became The Greatest Rock And Roll Band In The World.
Sledeće godine snimaju 2 pesme (jedna sa Eddiejem Vederom, pevačem Pearl Jam) za kompilaciju Free The West Memphis 3, a 2001. objavljuju split album sa Electric Frankenstein.
Tokom 2002. pokreću sopstvenu izdavačku kuću, Mid-Fi Recordings. Prvenac je živi country biser Must’ve Been Live koji se isto može naći preko Sub Popa. Teško da je iko u poslednjih par decenija uspeo da napravi ovako energičan živi album, a tako jasno žanrovski omeđen unutar country i western muzike.
Novi studijski, ponovo hard-rock/punk-rock LP – Motherfuckers Be Trippin izdaju 2003, a na kom je jasno da ako ste vešti i talentovani ne postoje granice među žanrovima. Nabrijane gitare, Eddiejev raspukli vokal i melodično pevanje, solaže, rifovi i masna zvučna slika kreću se hard i heavy rock putanjom sa istom lakoćom kao i country-punk stazom. Iskustvo starije od deceniju i po, neprestane provere uživo od SAD, preko Evrope, do Japana i Australije i nazad, podiže ih na pijedastal jednog od najžešćih i najboljih rokenrol bendova koji sa istom lakoćom šiba hard/heavy/punk rifove i honky-tonk country poskočice i balade. Možda postoji još koji bend koji je dobar u tome, ali je sigurno da nijedan to ne ume kao što umeju Supersuckers. Vreme je i za prvi DVD dokument. 2004. objavljuju Live At Anaheim, video zapis sa koncerta na kojem se jasno vidi da Supersuckers publiku čine fanovi heavy metala/hard-rocka ravnopravno sa fanovima garage-punka i punk-rocka, ali i oni čija su srca zakopana u Nešvilu i country i western muzici. Sledi još par živih albuma, što u country, što u rock varijanti, a 2005. objavljuju kompilaciju pesama koje se nisu našle na regularnim dugosvirajućim izdanjima (mahom singlovi) – Devil’s Food. Za ljubitelje mainstream zvuka, a pomalo neočekivano za punkere i metalce, tu se našla i obrada globalnog hita Outkast – Hey Ya! (inače, hidden track na DVD-u!).
Krajem 2008. objavili su studijski album Get It Together! koji nije doneo nikakva iznenađenja u muzičkom izrazu, ali to je i štos kod velikih rokenrol bendova – da sviraju, takoreći, jednu istu pesmu, sa tri akorda, ritmom i stavom, a da ne ugnjave.
Samo par godina potom Eddie Spaghetti započinje višegodišnju borbu sa rakom koja završava pobedom 2014. kada izlazi Get The Hell za Acetate Records. Sledeće godine za istog izdavača izlazi „Holdin’ The Bag“ i Supersuckers se vraćaju koncertima. Najpre u Americi, a od 2017. mogli smo ih videti i uživo ponovo i u Evropi.
Ove godine Supersuckers slave 30 godina postojanja i nema boljeg mesta od rokenrol kluba za takvu vrstu proslave. Kladovo ima privilegiju da bude mesto koje će ugostiti jedan od najvećih rokenrol bendova na svetu! Klub Fusion, Dom omladine.
Specijalni gosti: SCHOOL BUS (Knjaževac).
Vrata 21h. School Bus 22h. Supersuckers 23h. Dobrodošli!
