Na desetine recenzija sam pročitao o ovom bendu i u njima sam uvek nailazio na jednu te istu stvar: renesansa melodike devedesetih i bend koji šije No Use For A Name za tri koplja! Kakva gomila gluposti, kažem ja vama, i to bez ikakvih pretenzija da se pravim pametan. To je gola činjenica. Iskreno, nema ovo preterane veze sa NUFAN, pre bih rekao da kopiraju, i to neuspešno, Izraelce Useless I.D. A i taj bend je izdavao uglavnom krajnje dosadne albume. Symphony Of Distraction imaju dobar pedigre u smilu da dolaze iz najplodnije zemlje kada je melodični pank u pitanju, ali ni sunčanost Kalifornije im nije pomogla da se ne zakucaju mediokritetom za prvu banderu. Par melodija su zanimljive, pogotovo u vrlo retkim sporim delovima, ali i to sam navukao na silu. Sve ostalo je čista reciklaža, odslušana još krajem prethodnog milenijuma. Svirku ovog benda uglavnom karakterišu ravne melodije, veoma neinventivan vokal, koji u ovom slučaju i uz sav trud i znoj ne uspeva da dostigne ono u čemu su MxPx majstori. Dakle, ravne gitare, ravan vokal i izostanak bek vokala bend je pokušao da nadoknadi izuzetno brzom skejt pank svirkom, ali im to u većini slučajeva nije pošlo za rukom. Produkcija je na ivici podnošljivosti, činele su možda najveći problem. Strašno mi je smetao njihov zvuk tokom čitavog albuma. Aranžmani su jako tanki, naročito na gitarama, koje su jednolične i predvidljive. Ostaje zaključak da ovo nije vredno truda preslušavanja, makar vas dosadna jesenska kiša zakucala u kuću na tri dana.
InYaFace Records
www.myspace.com/symphonyofdistraction
