Metalcore je žanr koji se svakodnevno menja, a tektonske promene su najvidljivije u poslednje dve-tri godine. Bendovi su počeli sve više vremena da provode u postprodukciji, a manje u živom sviranju, pa smo svedoci masovnog zamenjivanja instrumenata sa semplovima i emulatorima. Pored toga, producenti takvih albuma su se jako istripovali, pa su vrlo loša i veštačka rešenja isplivala kao de fakto standard, koji je publika zdušno prihvatila. Meni se bukvalno povraća od toga, jer kad takve bendove pogledaš kako sviraju uživo, shvatiš da je studijski materijal daleko od toga. I šlag na tortu, brutalni metalcore je raširenih ruku prihvaćen na mainstream sceni. Šteta je u neku ruku, zato što su neki bendovi koji su vladali scenim danas samo isprane krpe koje ne vrede ništa (drastičan primer Miss May I) ili su nezasluženo skrajnuti sa svetla pozornice (meni jedan od boljih bendova Converge).
Texas In July su se godinama mučili sa jednim drugim problemom. Dolaze iz grada iz kog dolazi mega giga popularniji metacore bend August Burns Red. Teško su uspeli da isplivaju iz njihove senke, ali pošto je ABR postao suludo popularan i izašao iz okrvira svog grada, Texas In July su iznenada dobili šansu koju ne smeju da propuste. Kako je metalcore bukvalno prezasićen prosečnošću, prilika da bend pokaže šta zna je idealna.
Godina im je počela prilično uzbudljivo i stresno. Iako još uvek veoma mladi, tek prešli dvadeset godina, neki članovi benda su otišli da bi se posvetili porodici i svom biznisu. Kako god bilo, pevač Aleks Gud i gitarista Kristijan Rojer su otišli, pa su basista i bubnjar, originani članovi benda bili u velikom problemu. Pre par godina su takođe doživeli udarac, jer je drugi gitarista i osnivač benda Logar Maurer takođe otišao iz benda. Srećom, ostatak ekipe je to preživeo na pravi način i pronađene su zamene u vidu Džej Ti Kejvija, na vokalu i Kema Velša na gitari, koji je u bendu ušao praktično prošle godine, kada je došao kao ispomoć na turneji.
Kao pravilo koje se često pokazuje kao ispravno, sveža krv je donela i veliko osveženje u zvuku. Konačno malo kreativnosti! Zvuk mi sad deluje utegnutije, a primetno je da su se otisnuli na pučinu i oslobodili uticaja August Burns Red, koji ih je stezao godinama. Ako ste ih slušali ranije, bilo je primetno da na albumu imaju više prosečnih pesama, nego onih dobrih, a sada je konačno krajnji rezultat otišao na tas kvalitetnijih pesama. Uticaji poznatih kolega su i dalje tu, ali u dalekoj meri i sad možemo da vidimo i šta ovaj bend može da doprinese žanru.
Mračni i dugački refreni su dominantni, brejkovi su na pravom mestu, a zvuk gitare ima pomalo gruvajuć zvuk. Druga melodičnija gitara je ono što itekako vadi stvar. Južnjački gruv je tu i to mnogi strahovito vole. Meni se takođe odmah svidelo i vidi se da je bend nabijen samopouzdanjem. Nisam bio u julu kad su gostovali u Beogradu, ali ako je verovati malobrojnicima koji su bili, uživo zvuče još bolje, što moju priču o promašenim produkcijama čini još značajnijom.
Tehnički je bend na vrhuncu. Eksplozivne refrene imamo u Defenseless, a u The Tightrope imamo i opušteniji deo koji vuče na progresivni metal. Rifovi više nisu ravni i tupi, već imamo mnogo zanimljivije prelaze i melodičnost koja im je strahovito ranije falila. Pošto su gitare značajno napredovale, to je povuklo čitav bend napred, pa sam čuo i par izuzetnih prelaza na bubnjevima, koji su mi, lično, bili najveći problem do sada. Na tom polju je ostvaren strašan napredak, pogotovo u spektakularnoj bubnjarskoj solaži u uvodu pesme Decamilili.
Što se vokala tiče, tu nisam preterano kompetentan da previše govorim, jer i prethodnog smatram jako dobrim. Veći deo albuma predstavlja bend u najboljem svetlu do sada, ali ima i par gde je očigledno da nisu mogli da se otrgnu svojih korena i uticaja i naprave apsolutno perfektan album. Bend je za sada, dao sve od sebe i to se prepoznaje i ceni. Nisam još naleteo na stranu recenziju gde su dobili ozbiljniju kritiku, a i mišljenje fanova je slično. Generalni utisak je sličan mom: tehnički su perfektno odsvirali, napredovali u pokušaju da se žanrovski prošire i na progresivni metal, a pohvala ide i na račun novih članova benda.
Mislim da je ovaj bend krenuo u pravom smeru. Ovo je, nadam se, samo uvod u nešto bolje što nas očekuje u budućnosti. Texas In July su konačno svesni svog kvaliteta i perspektivnosti i ja samo mogu toplo da vam preporučim da preslušate Bloodwork i da sa nestrpljenjem dočekamo sledeće izdanje.
Equal Vision Records
www.equalvision.com
https://www.facebook.com/texasinjulyband
