Deco, malo pažnje molim. Ovo je Bouncing Souls. I njihov novi album… Šta? Ne znate za njih? Cccc… The Bouncing Souls su prisutni već šesnaest godina, što će reći dok smo mi pišali po prašini, oni su stvarali istoriju. Do albuma Hopeless Romantic izdavali su remek-dela, a onda je nastala stagnacija. Bend i dalje govori da im je to najteži period u karijeri benda (da ne govorim o burnom razmimoilaženju sa tadašnjim bubnjarem Shal Kitchijem). Ipak, u bend dolazi sveža krv u vidu novog bubnjara Mike McDermotta, pozitivne vibracije su se pojavile ponovo i bend je izdao razbijački How I Spent My Summer Vacation. Ispostavilo se da su Bouncing Souls uspeli da se oporave od ružnih stvari koje su ih pratile poslednjih par godina. U tom duhu su i nastavili i na Anchors Aweigh, sedmom albumu benda. To je zaista puno materijala, od onih prvih koji su izdati za sopstvenu Chunksaah etiketu, do ovih zadnjih na Epitaphu. Album počinje sa Apartment 5F koja ima upečatljivi zvuk benda, sa brzim gitarskim rifovima. Dosta pesama nastavlja u tom ritmu, s tim što se provlači dosta opuštajućih i relaksirajućih delova, koji daju poseban šmek albumu. Glavni utisak je da je ovo jedan izuzetno zreo album, koji će sigurno zadovoljiti apetite fanova benda.
Epitaph Europe
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
