Nekada jako populatna vinil-split izdanja, pala su u senku do evo ovog BalkanHardCore udruživanja The Bridge i My Turna. Lično, meni je u današnje vreme i pojam kompilacije malo zaglibljen u mulju, jer godinama nisam čuo nijednu dobru. Uglavnom su dosadne i dobrano moraš da se izmazohišeš da bi čuo jedan bend koji bi te vozio kasnije u tvom muzičkom oplemenjivanju. A i mator sam da bih istraživao. Kad sam bio mlađan i gladan, to je bilo k’o dobar dan.
No, da ne skrećem mnogo, ukoliko od mene niste dovoljno slušali o The Bridge, prevashodno mislim na reči hvale, onda niste niodkoga 😉 Tako i ovaj put. Pesma Apocalyptic Preview je logičan nastavak od prošle godine, gde The Bridge stade. To znači veoma dobro. Novi inventivni aranžman, lepo prepakuje vijuge i otvara novo poglavlje koje nam govori ko/šta je s druge strane mosta. Nema refren, (valjda to tako treba), a i kuriozitet je da je Dan Palmer odsvirao solo u svom (ne)prepoznatljivom stilu. Mislio sam da je Srđan Branković opet upleo svoje prstiće, al’ svakako neki metalac jeste 😉 No, da ne bude da je sve po mom ukusu, malo mi je muka više od ubacivanja citata iz filmova, koji ovde postoji na kraju pesme. To je toliko predvidivo i potpuno neinventivno. Što bi mladi rekli – nije in! Al’ to ionako nema veze sa sviranjem ove pesme. Pesma je bombona.
Sledećom pesmom, Monuments in Silence, The Bridge me je iznenadio. Nisam očekivao tako nešto. Apokaliptičniji je ovaj rif nego onaj iz prethodne pesme koja nosi taj naziv. No, šalu na stranu, recimo da mi se ova nije svidela, osim onog dobošarenja-a-la-Slipknot 🙂 Nekako je više nešto što sam očekivao od zapadnih neinventivnih bendova, pošto smatram da na ovim našim prostorima imamo veoma talentovane ljude koji šta god da odsviraju, dobro zvuči. Moja poruka kreativcima je da muziku tražite u sebi, a ne kako to izvodi neko drugi. Ovo je velika rečenica koju sam rekao i ko shvati, neće pogrešiti. No, nit je njima bio dan, nit je danas meni. Svakako, Apocalyptic Preview ide na playlistu, a Monuments in Silence zaobilazim.
Opet je snimano u Paradox Studiju u Smederevu i meni je logično bolje nego prošli put. Iako mi se bas bubanj ne sviđa previše, ceo bubanj zvuči zdravije. Sve ostalo je cakum-pakum. Baš-baš!
My Turn je bend iz Atine i kao i the Bridge, mlađeg datuma nastanka. E tu dolazimo do one poente splita/kompilacije. Čuo sam za bend, koji u životu ne bih pustio da sam naleteo na ime, na nekom od foruma za skidanje muzike. Očigledno je da će i The Bridge pridobiti još više stranjske publike, što je valjda i poenta. Elem, Grci peglaju mešavinu sXe i neki EastCoast HC. Ima tu elemenata svega i svačega, ali svakako ne tako prepoznatljivo i inventivno, kao što to The Bridge radi. Ništa što već niste čuli, ali po neki detaljčić, ako vas zanima, ume da ispliva. Prvo što ispliva je šarlatansko postavljen mix. Bas gitara zvuči kao drombulje. Pa mora da si majstor da tako nešto fulaš. Sve je nekako siromašno, al’ možda ljudi tako volU. Same pesme nisu loše, nešto na šta ćete se sasvim sigurno navići, jer ste to čuli mnogo puta do sada. Naš Soulcage bih ih pokidao za doručak (eto, sad sam se ušlihtao rudimentarnoj publici koja me je pljuvala zbog recenzije nekog LCTDancea ;-)) Svakako, My Turn me je ipak ZAINTERESOVAO da odem na njihov koncert, a to nije mala stvar. Žao mi je što nisam imao više informacija o bendu, kako bih vam preneo, ali ne budite lenji.
Ja jedva čekam novi The Bridge i šta god da mi serviraju, biće to veoma, veoma dobro, jer drugačije i ne umeju 😉
