Šesti album legendarnog londonskog pank benda The Business sam sa nestrpljenjem dočekao, međutim moram da priznam da je ovo veliko razočarenje, ne toliko u muzičkom, koliko u tekstualnom smislu. Ukoliko se vratimo malo u prošlost i pogledamo legendarni singl Harry Mary, tek onda dolazi do izražaja slabost novog albuma. Glupavost tekstova je najočiglednija u trećoj Steal This Record, u kojoj Whale doslovno kaže kako ne bi trebali da kupimo, već da ukrademo njihov pretposlednji album, koji je izašao za Taang. Isto tako i strofa pre refrena mislim da sve govori: I’m in Taang and I don’t think they noticed / I’m out of the door and on my toes / I hear a scream but they won’t catch me / I’m punk and this is anarchy. Idiotskiji tekst u životu nisam video! Jebote, čovek je mator kao biblija, a piše kao da je još uvek u osnovnoj školi. Većina tekstova na albumu predstavljaju klasičan primer lokal patriotizma, mada stalno spominjanje barova, pabova, utakmica i piva prosto ide na živce. Teme su totalno izanđale, dosadne, pogotovo što čovek ima životnog iskustva, ali šta to vredi kada su tekstovi truba. Mislim da je ovaj album propast što se tekstova tiče, dok muzički može da parira prošlom albumu, ali sve to nije dovoljno da ga spasi propasti. Ukoliko ste ljubitelj ovog benda, bolje je da ne nabavljate ovaj album. Toliko.
Burning Heart Records: Box 441, 701 48 Orebro, Sweden.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
