Od raspada legendarnih Ramonesa, The Dickies preuzimaju titulu nastarijeg aktivnog pank benda. Ovaj bend potiče još iz prvog talasa američkog punk rocka i slobodno mogu da kažem da su pioniri današnjeg melodičnog panka. Ugovor sa Fat Wreckom su potpisali još 1996. godine, ali je album objavljen tek ove godine. Zbog čega se toliko čekalo? Posle singla My Pop The Cop od pre šest godina, bend nije snimao bukvalno ništa. Po rečima članova benda oni su pesme za ovaj album pisali punih osam godina, a to se i primećuje i na samom albumu, pošto je stalno isprekidan, neravnomeran i ne čini se kao jedna celina. Na disku se nalazi četrnaest novih pesama, od kojih sam My Pop The Cop čuo još ranije. Iako u knjižici nema tekstova, oseća se neverovatan humor koji poseduju matorci iz benda. Produkciju je radio naravno Ryan Green, pa i sami možete da pretpostavite kakva je. Sam album mi nije nešto posebno. Čini se da se The Dickies lagano gube u prostoru i vremenu i da ne mogu da urade nešto novo. Sumnjam da će ovaj album puno značiti i starijim fanovima, pošto su izdanja kao što su Incredible Shrinking Dickies i Down Of The Dickies svetlosnim godinama daleko od All This And Puppet Stew. Ipak, vredi poslušati.
Fat Wreck Europe: Waldemarstr. 33, 10999 Berlin, Germany.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
