Nakon islušavanja u kontinuitetu ep-a Under the runing board i lp-a Calculating infinity, osmelio sam se da nastavim dalje već pomalo zabrinut za svoje psihofizičko zdravlje. Pošto je Irony is a dead scene takođe ep sa 4 pesme uspeo sam da ga izvrtim par puta tako da sada slede utisci>>>samim tim što je saradnik (ponavljam samo saradnik pošto su T.D.E.P. u tom periodu bili bez pevača, M.P. se pojavio da bi snimili ovaj ep i zbris’o, a ja mislim da oni sada imaju novog vokalnog solistu) Mike Patton, oseća se mnogo više melodije (samo njemu svojstvene, neočekivane, nepredvidljivo neuhvatljive) u ionako disharmoničnoj muzici ovog benda. Prvi je utisak da su možda omekšali svoj zvuk, ali verujte utisak vara. Na ovom ep-u dobićete The dillinger escape plan u punom sjaju i Mike-a Patton-a u svoj svojoj lucidnosti. Mislim da je bilo samo pitanje momenta kada kada će ovi ljudi ostvariti saradnju i na sreću to smo i doživeli da čujemo. Odličan snimak, šta je sledeće?
Epitaph Europe
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
