Iako me većina emo bendova nervira zbog kreveljenja i plakanja, ovaj bend je privukao moju pažnju. Međutim, odmah na početku moram da povučem paralelu i da kažem da ovo nije emo tipa npr. By A Thread ili Sensefield, jer su u onom slučaju likovi sa hardcore scene uradili emo albume, ali u slučaju The Get Up Kids-a u to baš i nisam siguran, jer me u zvuku ništa ne podseća na ljude koji su u HC-u. Međutim, to nikako ne znači da je ovo loš emo. Mislim, kad se meni sviđa onda je verovatno dobar, a možda je baš i zbog činjenice da se meni sviđa sranje. Dobro, to je već stvar mišljenja. Kao što ste i sami mogli da primetite album je izašao za Vagrant Records, ali je Epitaph Europe preuzeo distribuciju i licencirao za evropsko tržište. Samo izdanje je fenomenalno urađeno, na kartonskom omotu i bez kutije izgleda zaista izvrsno. Ali, da se vratim samoj muzici. 14 pesama, od kojih su većina prilično spore u nekom indie rock emo fazonu, dok je samo par malo bržih čisto da razdrmaju slušaoca i probude ga iz sna. Dakle, jedan fini emo album, ali nikako da ja sad nešto sečem vene na njega.
Epitaph Europe / Vagrant Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
