Ne, Hellacopters nije album od benda By the Grace of God, već, By the Grace of God je album od Hellacopters-a, jedne od najvećih švedskih atrakcija, koja žari i pali po cijeloj planeti. Pre par meseci sam ih video na drugom mestu švedske globalne muzičke top liste tik iza kakvog dance/pop hita. Nekada garažni bend sa prljavom produkcijom, masni, Entombed i Beograd, a sada, kada nema Guns N’ Roses-a, glavni su. Pošto ovaj zine čita uglavnom populacija sa manjkom godina i iskustva, muzički nepismena i pretežno hardcore orijentacije, moram da naglasim da ja još nisam video izdavački agilniji bend. Ne sme da prođe ni dva meseca, a da Hellacopters ne izbace novi singl ili čak album. Evo dokaza, u februaru prošle godine izdali su album, potom, ep, pa u septembru album i u decembru ep (?!?!?). Kažete vi zlobnici, ala je i muzika kada izbacuju izdanja češće no li Vlada Get on the Stage. E, pa mogu vam samo začepiti usta i reći da na svakom tom usranom izdanju imaju najmanje 2 hita, a to je ipak nešto. Većinu, tj. bitnije momente u karijeri ovih mladića sam ispratio i zaključak, dok ne izbace nešto novo, ipak je High Visibility remek delo. Ovaj, By the Grace of God, sa istoimenom pesmom i vasionskim hitom, staje rame uz rame, ali se ipak zna ko je stariji. Jedina zamerka ide na soloa, koja su identična iz pesme u pesmu, ali ipak dovoljno različita za prc kako ne bi prešla granicu i sve upropastila…. Ja jesam fanatik, ali isto toliko znam da retko koji album ili čak bend mogu da slušam u svako doba, a ovaj album i bend su jedan od retkih. Pozdrav.
Universal
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
