John Darnielle, čovek koji (uglavnom) stoji iza naziva The Mountain Goats je genijalac. Stvarno. Dvadesetpetak(!) albuma njegovog benda (regularnih 15 i još desetak kasetnih snimaka), još isto toliko EP izdanja i singlica će to svakako potkrepiti. Još više ćete biti sigurni u to ukoliko pažljivo čitate njegove pesme (da, one mogu i da se čitaju bez muzike). Na kraju, možete proveriti i njegove knjige, npr. Vuk u belom kombiju, koju je objavio prošle godine. Ipak, muzika je njegova primarna delatnost, a ona je i na ovom izdanju, kao što se od njega i očekuje, baš fina. Tematski, album govori o profesionalnom rvanju. Neke pesme govore o smrti. Nije to ni bitno. Uglavnom akustične, sa karakterističnim vokalom Darnielle-a, sa karakterističnim tekstovima, sve ove pesme (njih 13) imaju taj Goatsovski šmek. Negde odlične trubadurske minijature (omiljena – Foreign Object), negde klavirenje, negde šapat. Nekome ko prvi put čuje za ovaj bend teško je preporučiti odakle da startuje sa upoznavanjem. Možda od odličnog The Sunset Tree iz 2005. ili Tallahassee iz 2002. ili All Eternals Deck iz 2011. Potpuno je svejedno.
