Škotski pank. Sa gajdama. Iz Kanade. I jedan od najboljih albuma godine. Ne verujete? Nemate vi pojma. Četrnaest novih žestokih pank pesama, sa velikim naglaskom na škotski tradicionalni zvuk. Do sada su imali nekoliko albuma, a ovo im je drugi za Debelog. Možda će vas neki neozbiljan prvi pogled na bend dovesti do zaključka da su ovi momci samo karikature i da im je samo do zajebavanja, ali, dame i gospode, vi ste se malkico zajebali. The Real McKenzies su veoma ozbiljni kada je u pitanju škotska tradicija i naravno njihov najbolji izvozni proizvod viski. U obradi tradicionalne Heather Bells (I will find all I want over yonder / Where the heather bells will bloom again), pevač/gitarista Kurt Robertson na impresivan način dokazuje već dokazano: irski/škotski tradicionali savršeno leže u panku. Baškare se kao kuče u cegeru. Jedan od najsnažnijih momenata na albumu je uvodna Cross The Oceans u kojoj se posebno ističe stih: Well I’m the boy they pressed an’ they took me out to sea / And now I am the captain and I’ll tell ya’ what to be / And my first mate is a cutthroat… He plans to skin and gut the King and feed him to the krill. Ipak, ovde bih hteo nešto jako važno da napomenem: pank Ril Mekenzisa se ne može izjednačiti sa nekim komercijalnim pop-pankom kakav je dominantan na ovoj etiketi. Oni vuku korene iz panka s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Nećete čuti bezvezne tekstove o ljubavnim jadima, neće vas izbezumiti kenjkav vokal, možda vas smori njihova prevelika potreba za crnim pivom. Ali, zar je to, zaboga, mana?! Rekao bih da je to njihov najveći plus. Ako imate priliku da naletite na ovaj disk ili bolje da ih odgledate uživo u nekom dobrom evropskom klubu, nikako nemojte to da propustite.
Honest Don’s
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
