Evo ga dežurni za The Real McKenzies. Priznajem da mi Škotska više leži od Irske, tako da ovi „zapadni vetrovi“ koji duvaju Škotima, svakako je kod mene dobilo konotaciju „ovako bi trebalo da zvuči Dropkick Murphys kada bi umeo da svira punk“ 🙂 Međutim, niti su oni Škoti, niti su ovi Irci, već palamudi moja domišljatost ničim izazvana. Zapadno od Kanade je majka Rusija, ako ćemo već ispravno, a onda bi Ilija Čvorović neku paralelu povukao.. Trusno irsko područje na političkoj sceni, trusno rusko, u prevodu na maternji „a’ sve u ‘rac krasni“ 🙂
Svakako je pojavljivanje download linka na BTS forumu bilo euforično propraćeno, jer sam se za svaki prošli album lepio fixno i balavio bar metar dana. Čak i fenomenalni „bezstrujni“ album je izazvao erupciju i nabijanje kompleksa svima nama, kvazimuzičarima.
Cenim da sam ispucao dozu hvalospeva za naredne tri recenzije (kad pre?!), te mogu preći na mat’rijal. Prva reakcija mi je bila… „ju… pa kad će druga pesma“…. (ma kad će refren, mislim se u sebi)…. Ništa, protutnjao; ‘ajd ponovo! Druga reakcija je bila…e da ovoga se sećam… hm.. da… samo toga se i sećam 🙁 Amo ponovo! Sad se više ničega ne sećam 🙁 Zabiše mi poveći i podeblji nož u leđa. Mog’o sam ruku u vatru da stavim da će ovo biti hit leta, al’ jok. Jedan ispod proseka album, ukilavljen do zla boga i mrsomuđenje. Isprane gajdaške deonice su ga dodatno zakopale u mojim mislima. Pogotovo što su izgleda sjebali negde klik na tempu. Cenim da bi za samo 15% ubrzanja došlo do još koje dobre pesme. Potpuno, potpuno prazan album. I dan danas ga ja slušam, ne bi li utisak popravio besomučnim preslušavanjem, al’ sve mi je veći zaborav. To nešto, čega se sećam je pesma „Radim šta ja ‘oću (I Do What I Want)“ kao da je ispala sa ko zna kog CD-ja narodne muzike, ali eto.. jedini hajlajt… ostalo… ne bih da trošim kilobajte više. Možda ćete vi pronaći još šta, ali nećete me ubediti da to već od Paula McKenzija nismo čuli.
