Miljenici i ponajbolji predstavnici njujorške ska scene, The Slackers već dvanaest godina neprestano oduševljavaju svojim ska majstorijama. Njihov sedmi album i čini mi se četvrti za Hellcat nam donosi pregršt ska, soul, rege, swing i jazz tonova. Dvanaest novih pesama u impresivnom katalogu ovog benda. Ponavljajući refreni i opuštajući zvuk neminovno vode ska u vode veselih pesama, ali kada malo zagrebete površinu videćete da Slackersi imaju da ponude daleko više od toga. Prava mala remek-dela ćete pronaći tekstovima i nemojte se iznenaditi različitošću emocija ispoljenih kroz tekstove. Od lagane i vesele Axes do zaista potresne Mommy, bend će vas prodrmati najrazličitijim emocijama. Mommy možda zvuči kao najveselija pesma albuma, ali je u suštini veoma potresna jer govori o izuzetno teškoj temi (smrti majke). Naravno, ni napadi na WTC nisu zaobišli ovaj bend, ali njihovo ogorčenje nikako ne znači da su postali besni. Frustracija u pesmi Real World je možda jedini mračniji ispad ovog benda, mada ne mogu da zabiđem i prilično deprimirajuću naslovnu stranu, na kojoj, pored tužnog naslova Close My Eyes, vidite i devojčicu zatvorenih očiju koja sedi u stolici, a iza nje su stočić sa novinskim isečcima gore pomenute tragedije. Ipak, ovo je tek mali deo albuma. Očigledno je svakom da su događaji od 11. septembra itekako uticali na svakog njujorčanina, pa tako i na sjajne muzičare iz ovog benda. Meni je ovaj album izuzetno prijao, pa ako ste do sada sa uživanjem pratili karijeru Slakersa, evo vam prilike da nastavite.
Hellcat Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
