Slakersi su, eto, dogurali do već četvrtog izdanja za sjajnu etiketu Hellcat Records. Posle prvog izdanja Better Late Than Never na Moon Ska Recordsu, prelaze na Hellcat i izdaju dva albuma Red Light i The Questio, a prošle godine su nas sve oduševili sjajnim koncertom Live At Ernesto’s. Na ovom albumu The Slackers nastavljaju da prezentuju sjajan smisao za muziku, pretočen u fantastični lagani ska zvuk, pomešan sa džezom, bluzom, soulom i regeom. Ovo je album bez modernih trendovskih uticaja. Tekstualno, Slakersi nam ponovo kroz filozofsku prizmu govore o događajima na ulicama New Yorka, uz nezaobilazni njujorški humor i ironiju, posebno u prvoj What Have I Done That I Should Be Sorry?, gde se vidi da je pevač toliko siguran u svoje reči, da se pomalo ježiš od toga. Tehnički, disk je urađen fenomenalno. Možda i najbolji digipac koji sam držao u ruci. Providan, sa slikama u crvenoj, zelenoj i plavoj boji. Ukoliko posedujete PC, možete videti par slika benda, ali nažalost ništa više. Iako ovo nije najbolji album The Slackers, mislim da je itekako vredan pažnje, ako ništa drugo ono zbog fantastične atmosfere u toku kompletnog albuma.
Hellcat Records: P.O. Box 10574, 1001 En Amsterdam, The Nederlands.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
