Posle izdavanja pet albuma i poslednjeg best off za Hollywood records, The Suicide Machines se vraćaju na indie scenu, svojim novim izdanjem za etiketu Side One Dummy Records. A Match And Some Gasoline me najviše podseća na prva dva albuma, što će reći odlični mix furioznog hardkora i ska panka. Kao i većina američkih pank bendova u poslednje vreme, tekstovi im imaju daleko više političkih tema nego obično. Najbolji primer je Did You Ever Get The Feeling Of Dread? u kojoj dominiraju stihovi: Why do they wanna take us to war? / Why do they want to put us in a Government’s war? / There’s all this fighting and we don’t know what for /So the richer get richer and the poor stay poor?. Možda malo klišeizirano, zar ne? Pesme poput Invisible Government, Your Silence i Politics Of Humanity su viđenje benda o trenutnoj američkoj politici. Pitam se da li znaju gde je Srbija? Problem svih Amerikaca je što previše veruju medijima, što smo na svojoj koži itekako osetili. Problem Suicide Machinesa na ovom albumu je uglavnom što su rastrzani izmeću ska pesama i hardcore krljačina, koje su ništa drugo do: kratke pesme i nešto malo urlanja, dok je u ska pesmama sve obrnuto. Ipak, meni se to dopada, a kome se to do sada nije dopadalo, verovatno neće ni sad.
Side One Dummy Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #10, aprila 2004.
