Francuska pank scena je meni bila prilično nepoznata do pre par godina, a sad su odjednom isplivali raznorazni bendovi, a jedan od boljih predstavnika melodičnog dela scene su i The Twisted Minds. Bend dolazi iz Liona, postoji pet godina i iza sebe ima tri izdanja. Njihova vizija melodičnog panka se najbolje može opisati kao tehnički punk rock sa uplivima u džez i metal. Mnogi će odmah podići dva prsta i spomenuti kanađane Propagandhi, koji su postali glavni uticaj za sve politički orijentisane bendove. I verujte, uglavnom bi ste bili u pravu. Muzički je to dosta slično, s tim što ovde ima dosta promena ritma, u sporijim delovima ima puno poluakustičnih zezancija, vokal nije ispoliran, ali daleko od toga da je screamo. Atmosfera albuma dosta podseća na stara Fat Wreck izdanja, pogotovo što melodije nemaju preterano modernih uticaja. Bend itekako voli da prekida i da menja tempo. U jednom momentu krene kucanje, pa onda iznenada stane, krene neki džez solo, pa se onda sve pretvori u prilično komplikovanu harmoniju gitara i bek vokala, a onda sve ponovo eksplodira u iznenađujućem, gotovo hevi-metal soliranju. Vrlo inventivno i zanimljivo. Tekstualno su izrazito politički, gotovo da druge teme i nisu zastupljene. Ne bih preterano ulazio u idelogiju benda, ali bih vam ubacio par stihova sa uvodne Too Many Walls, Not Enough Bridges: Peacelines, Walls of shame / Whatever we call them / 20 years from Berlin / Belfast or The Westbank / Separate brothers trying to regress / They build borders, they fight to lock themselves! / Too many walls, not enough bridges / Actual stones or fictive fences / The door is locked, who’s got the keys? Ukoliko volite politički obojene pank bendove, a prijaju vam tehnički potkovani bendovi koji uživaju da komplikuju svaku pesmu i čije melodije odišu atmosferom jednog prašnjavog kluba u kome zajednički sviraju pank, hardcore i metal bendovi, vrlo rado bih vam preporučio da se skinete/kupite ovaj album.
Youth Way Records
www.youthwayrecords.com
www.myspace.com/thetwistedminds
