Third World #2,3, 40 strana, A5, srpski, štampan.
Posle pauze od godinu dana, pojavio se novi broj ovog fanzina. Odmah da kažem da je trulo što su ga naznačili kao dvobroj, iako ima samo 40 strana. Prvi utisak je bio jako pozitivan, jer sam konačno video domaći fanzin koji lepo izgleda. Štampan je na recikliranom papiru, dizajn je dobar, mada mi smeta što slova nisu svuda iste veličine, ili barem približne, već su negde jako mala, dok su na drugom mestu suviše velika i upadljiva. Ali, ovo je ipak za klasu iznad većine domaćih zinova. Što se sadržaja tiče, on je manje-više klasičan, pošto nema nešto novo da se pročita. Kolumne su tu tek da budu, jer u svakoj autori govore kako su se smorili pisajući. Ako oni misle da je meni zanimljivo da čitam kako je njima dosadno, onda se grdno varaju. Teme su isključivo muzičke, a u jednoj recenziji nekog fanzina sam pročitao da autori ovog zina ne vole muzičke fanzine. Pa, u čemu je onda stvar? Intervjui su solidni, ima i dobrih, kao što je vju sa Zgroom, ali ima i dosadnih kao što su T-Error ili sa Darkom iz Potresa. Razlog nije što je ljude koji su odgovarali na pitanja mrzelo da pišu nešto više, već zato što je bilo malo pitanja, a i ona su bila klasična. Međutim, ja i pored svega gore navedenog imam lepo i pozitivno mišljenje o ovom zinu. Ljudi koji ga rade imaju puno entuzijazma, vere i nade da će scena da bude bolja. Ali, neke stvari koje su izrečene o meni su me navele da ovde ne završim recenziju, već da nastavim da pišem. Ljudi su na jednom mestu napisali da sam kukao zato što sam na Hitmanovoj promociji prodao samo dva fanzina zato što koštaju 50 dinara. To uopšte nije tačno! Ja nemam nikakve koristi i zarade od prodatog zina. Ja samo želim da ga što više ljudi pročita. Uostalom, prošli broj je koštao 120 dinara, pa su ga opet ljudi kupovali. Ako neko ne želi da da 4 marke, onda i ne mora. Drugo, zabole mene za Koraća i njegov sukob sa Acom Hitmanom. To je stvar između njih dvojice i ja tu nemam nameru da se mešam. Uostalom, kakve to veze ima sa mnom? Kažu kako je Korać u pravu što je pobegao iz Srbije i da bi svi pametni trebali da beže odavde. E, onda ja nisam pametan, ja neću da idem odavde, jer o nekom raju u inostranstvu nema ni govora. Govore mi kako ne podržavam scenu, kako pljujem fanzine i slično. Ako su mi anarhizam i komunizam scena, ako su mi SKRB i Kontrapunkt scena onda ja neću da pripadam toj sceni. Ako kažu da ne treba da pišem o Srbiji, pošto je većina ljudi na sceni anarho orijentisana, a samim tim i anacionalna i anti-srpski orijentisana, onda ja nemam šta da tražim sa tim ljudima. Nemam nameru da se bilo kome uvlačim, samo da bih pripadao toj sceni. Ja ću uvek biti ja, onakav kakav sam u životu, takav sam i u fanzinu. Fanzin je deo mog života, deo moje stvarnosti. Kritikuju me što pljujem po autoru fanzina Kontrapunkt, jer je on ipak veoma bitan za domaću HC scenu, iako ja u nijednom njegovom broju nisam video neku hardkor stvar, u bilo kom obliku. Moje mišljenje je da anarhizam nema šta da traži u hardkoru, a ako neko tako misli, onda neka preispita svoje stavove, i neka malo prostudira literaturu zbog čega je hardcore kao pokret uopšte i nastao. Nemam nameru da branim bilo kog anarhistu. Imam prijatelje među njima, ali njihova ideologija se protivi sa svim mojim verovanjima i ubeđenjima. Mnogo ljudi se na današnjoj srpskoj hardcore sceni pljuje iza leđa, ali kada daju intervjue po fanzinima onda je sve lepo, sve je fino, drugari smo, pa nećemo se valjda pljuvati po novinama. To su priče za malu decu. Nema to nikakve veze sa scenom, jer ako neko misli da je ujedinjenje scene moguće, onda se mnogo vara. Ne može scena da bude ujedinjena ako i dalje ima više ekipa, koje se ne podnose među sobom. Dalje pišu da sam isfrustriran, da lečim komplekse iz detinjstva pisajući za zin. Okej, to je vaše mišljenje, ali pre nego što donesete zaključak iz neke moje recenzije, dobro razmislite da li ste u pravu i da li je sve to vredno truda. U ovom fanzinu sam pronašao dosta bisera kao što je onaj da su Face It melodičan bend, a ovi čukaju metalčinu kao Strife, ili gomilu prastarih recenzija, kao što je na primer recenzija AFI-jevog trećeg albuma Shut Your Mouth And Open Your Eyes, u kojoj je isti naglašen kao novi album, iako su izašla čak dva posle njega! Ima još gomila starih izdanja (Guttermouth, 59 Times The Pain, One Hit Wonder…), u kojima je rečeno da su to novi albumi. Ne smeta meni što su to malo starija izdanja, jer znam da je teško nabaviti neka novija izdanja, ali ipak treba naglasiti kada je šta izašlo, a ne da se blamiraju sa takvim lupetanjem. Ipak, sve to nije dovoljno da ispljujem ovaj fanzin. Mislim da ljudi koji ga rade imaju dosta dobrih ideja, ali mislim i da dosta treba da porazmisle o nekim stvarima. Bar o onima vezanim za mene. Ukoliko volite fanzine pank i hardkor usmerenja, mislim da bi bilo dobro da nabavite Third World, jer za cenu od 1,5 DM nudi mnogo više. Nadam se mnogo boljem i originalnijem sledećem broju.
Srđan Tkačenko, Bulevar Avnoja 45/22, 11070 Novi Beograd
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #6, januara 2001.
