Verujem da svi znate ko su Tilt, pa sumnjam da je neki duži uvod potreban. Pred vama je intervju sa bubnjarem benda Vinsentom Kamačom.
Reci mi prvo nešto o Tiltu kao bendu, a onda i kao grupi prijatelja. Koliko se podržavate i kako delite zadatke i odgovornosti?
Trenutno Džefri ima najviše posla oko menadžmenta, Sinder vodi računa o knjigovodstvu i finansijama, Džimi najviše odgovara na poštu, a ja organizujem turneje i svirke. Ova podeljenost nas je sve uključila kada je bend u pitanju, a to smo podeli po principu sposobnosti za određene stvari. Tokom poslednjih sedam godina razvili smo snažnu odanost jedni prema drugima. Činjenica da niko ne glumi rok zvezdu i da ne morališe nam čini život lakšim.
Reci mi nešto o vašem poreklu, odakle ste, gde ste rođeni i odrasli i šta vas je privuklo na pank rok scenu?
Sinder je odrasla u Linkolnu, Nebraska i iako ima jaku vezu prema tom delu zemlje rekao bih da ona svoje kulturno nasleđe vidi u Srednjem Zapadu. Bendovi sa velikim kosama, fudbal, kantri muzika i keg žurke u žitnim poljicma su većina interesovanja ljudi koji žive tamo. Uprkos tome, underground muzika zaista postoji u Linkolnu i to je pružilo Sinder dovoljno prilike da se iskaže i da na neki nači možda i pobegne iz tog grada.Džefri je odrastao u Detroitu, Mičigan i odgajala ga je banda hipi bajkera. Verujem da ljudi u toku odrastanja uvek po pravilu budu protiv ideala svojih roditelja. Za Džefrija je to značilo da ide na svirke bendova poput Gang War, The Stooges, MC5 i ostalih ranih punk rock bendova. Možeš čuti često to punk poreklo u njegovim pesmama i načinu sviranja gitare. Naravno, svako od nas ima svoje viđenje termina stara škola, ali Džefri itekako ima predstavu kako je pank nastao, šta je tada značio, a šta znači danas. Džimi je iz Konkorda, Kalifornija, koji je u mnogo čemu drugačiji od Linkolna, Nebraska, ali glavna stvar je da je blizu Berklija, Kalifornija. Ako nisi sportista, teško ćeš biti popularan u Konkordu. Džimijev nedostatak sporskog talenta u kombinaciji sa čestim eksperimentisanjem sa drogama su ga doveli na punk rock put i u Gilman ulicu broj 924, organizaciju Alternative Music Foundation.Ja sam odrastao u El Ćeritu u Kaliforniji (u okolini San Franciska). U početku sam najviše voleo heavy metal bendove poput Iron Maiden, Slayer i Metallica. Kad sam imao 12 godina, moj rođak se pridružio punk rock bendu Ghost Dance. Upoznao me je sa bendovima poput New York Dolls, Dead Kennedys i sa par lokalnih punk bendova. Počeo sam da lupam bubnjeve i otkrio da bilo ko, pa čak i ja, može da napravi bend. Moj prvi bend je bio ska pank bend pod nazivom Basic Radio i u njemu su bili pored mene, Met Frimen i Tim Armstrong, između ostalih. Ovi momci su bili malo stariji od mene i prilično su uticali na to šta sam slušao i upoznali me sa čitavim svetom nove muzike.
Šta sad radite?
Upravo smo završili naš četvrti album pod nazivom Viewers Like You. Viewers izlazi u Americi 10. avgusta. Takođe se pripremamo za američku turneju koja startuje 10. septembra. U novembru stižemo u Evropu u sklopu Fat Wreck Chords turneje.
Zadovoljni ste sa Fat Wreckom?
To je najbolja etiketa na svetu. Podržali su nas kroz neka teška vremena i iskreno smo zahvalni na njihovoj veri u nas.
Šta ti pričinjava najveće zadovoljstvo u životu?
Lično, turneje i koncerti, a onda dolazak kući kada više ne mogu da podnesem. Volim otvoren auto-put.
Džef i Sinder su stvarno u braku?
Aha. Stvarno su venčani. Već su osam godina u braku. Dobra stvar je što su venčani zato što su oboje teški frikovi i čisto sumnjam da bi se složili sa nekim drugim.
Ko je Amanda?
Sinderina sestra bliznakinja iz Tupela, Misisipi.
Kad ste prešli sa Lookout Records! na Fat Wreck Chords i zašto?
Prešli smo sa Lookouta na Fat Wreck 1994. Godine. Mislim da Lookout nije želeo da radimo ono što je radio Green Day, da postanemo popularni i pređemo na mainstream izdavača. Imalo je puno veze sa stvarima koje su se dešavale 1994. godine na pank sceni u Ist Beju. Pank je počeo jako da se probija na mejnstrim scenu i postajao je ozbiljan sukob protiv komercijalizacije panka od strane ljudi koji su jako dugo na sceni i koji nisu želeli da se stvari menjaju. Ja i svi u Tiltu smo se složili da je korporativni pank jedno veliko sranje i nismo želeli da budemo deo toga. 1994. godine je bujala paranoja da će moćnici da isisaju život sa pank rok scene, i gledajući sa distance, to se i desilo. Kada smo pitali Lookout da budu malo više od pomoći kada su u pitanju turneje, promocija i snimanje, oni su smatrali da smo preterali. Mi smo smatrali da je Lookout trebao novac od zarade od prodaje Green Day albuma da uloži u druge bendove, umesto da ga skuplja na gomilu i drži za sebe. Oni su to drugačije gledali. Smatrali su da ako su Green Day i Operation Ivy uspeli bez velike podrške i para, to mogu i drugi bendovi. Razumem ja to, ali je i činjenica da bi ta dva benda uspela i na bilo kojoj drugoj etiketi, jer su prosto bili kvalitetni. Lookout je imao sreće da se nađe na pravom mestu i da dokumentuje rane početke scene iz ulice Gilman. Da me ne shvatite pogrešno, ja obožavam Lookout! Records i ono što je učinio za naš bend. Imamo odličan odnos sa njima, verovali vi ili ne. Debeli Majk, sa druge strane, nema problem da napravi album koji zvuči dobro ili da pomaže bendove u promociji albuma, organizujući turneje i slično. Bio je neverovatno velikodušan da podeli sreću koju je NOFX imao u karijeri, sa manje srećnim bendovima koji su to zaslužili.
Dobili ste neku ponudu sa mejdžor etiketa?
Ne, nikad nismo dobili neku sličnu ponudu. U jednom momentu je izgledalo da imamo priliku, ako se to može tako nazvati, da pokušamo da dobijemo takav ugovor, ali nikad nismo.
Koji je najveći bend kome ste bili predgrupa?
Verovatno Green Day, sem ako ne računaš naše nastupe na Warp touru sa NOFX, Bad Religion, Rancid i slično.
Neki tvoji omiljeni bendovi koje ste sreli na turneji?
Mad Caddies, The Receivers, The Enemies, 78 RMP’s, Loose Change, American Steel.
Šta misliš o popularnosti pank kulture?
Nemam nikakav problem sa popularnošću ili sa izgledom ili modom ili muzičkim trendom. Čvrsto verujem, međutim, da pank rok pripada podrumu, a kad ga izvedeš iz podruma to više nije punk rock, već nešto drugo. Tako je kako je. Nemam problem sa ljudima koji žive od toga i izdržavaju svoje porodice, ali postoji element u pank koji ne može da bude opisan i izmeren i koji bude izgubljen kada na njega uperite svetla velike pozornice.
Šta te najviše nervira u Americi?
Brzina života i što je jedina vrednost postao materijalni uspeh. Takođe, većinu ljudi nema pojma o svojoj istoriji sem zvanične istoje Sjedinjenih država i uopšte i nije briga da saznaju više.
Šta misliš o velikom uspehu Green Day?
Sjajno. Ponavljam, ja više ne bih gledao Green Day kao pank bend. Ipak, oni su mnogo doprineli našoj sceni, na mnogo različitih načina. Ako sam depresivan ili izgubio veru u pank rok, dovoljno je samo da pustim At The Library i odmah mi bude bolje.
Šta misliš o bombardovanju Jugoslavije i celoj političkoj situaciji na Kosovu?
To je velika tema. Mislim da je teško suditi svemu što se događa na Kosovu ako se ne poznaje istorija ljudi koji tu žive. Kao Amerikancu mi je teško i ponižavajuće kad vidim da uništavamo tuđu zemlju bez ikakvog razloga. Lično mislim da Ameriku nije previše briga za stradanje ljudi na Kosovu, već mislim da NATO traži način kako da produži svoj uticaj na blok post-sovjetskih zemalja Istočne Evrope. Ako je sudeći po nedavnom ruskom insistiranju da ostanu vojno prisutni u regionu, mislim da oni još nisu spremni da odustanu od svoje uloge svetske super sile. Ne vidim kako će Amerika postati glavna sila u regionu sem ako se vojni sukobi ne nastave i produbljuju. Genocid se dešava svakodnevno po svetu i Zapad to svesno ignoriše, jer nema interes. Strateška važnost stabilnog Balkana su im previše važni. Voleo bih da čujem tvoje mišljenje o tome.
Voleli bi da svirate kod nas?
Naravno, jako bi voleli da sviramo u Jugoslaviji.
* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #1, avgusta 1999.
