TSOL je često okarakterisan kao najoriginalniji i najbolji bend osamdesetih. Početkom osamdesetih, TSOL su bili vodeći bend So Cal pank scene, imali su najveći broj fanova uz sebe. Stvorili su smisao gotik panka, postali su bukvalno Bitlsi pank pokreta. Tada, na vrhuncu slave i popularnosti, bend napuštaju pevač Jack i originalni bubnjar Todd Barnes. TSOL nastavljaju bez ove dvojice, međutim to više nije bilo to. Bend se zauvek raspušta. Međutim, evo nas u 2001: legendarni pevač Jack Grisham se vratio, a samim tim i TSOL ponovo počinje da radi, s tom razlikom da je na mestu bubnjara Jay O’ Brien. Dissapear je tek treće studijsko ostvarenje TSOL-a, ali mislim da je savršeni naslednik albuma iz ’83 Beneath The Shadows. U sadašnjem vremenu, kada je pank iskomercijalizovan do svojih krajnjih granica, kada scena postaje cinična i smešna, TSOL predstavlja svež vazduh i pravu realnost. Zvuk ovog benda je bukvalno iskopiran milion puta, ali nikad u toj jačini kojom je ovaj bend suvereno vladao. Na ovom albumu se ponovo upoznajemo sa svim članovima benda. Jesu ostarili, ali su im ideje i dalje mladalačke. Album zvuči dovoljno moderno, ali i dovoljno da ga prepoznamo kao odličan TSOL album. Ron je dokazao da je jedan od najoriginalnijih i najtalentovanijih gitarista u pank svetu. Majkove bass deonice donose gotik atmosferu svim pesmama, koja se nije osetila još od Beneath The Shadows albuma. Jack je i dalje besan, bezobrazan i definitivno ostaje jedan od najboljih frontmena svih vremena. Od samog početka uvodne Sodomy, pa do kraja naslovne pesme Disappear, TSOL se sa uspehom vraćaju na presto pank scene. Album je definitivno jedan od onih koji se slušaju nekoliko dana uzastopce, album koji je nemoguće skapirati iz prve, album koji kad uđe u uši nikako ne može da izađe, i album koji će vam se sigurno svideti.
Nitro Europe: Martinus Nijhofflaan 2, 2624 ES Delft, The Nederlands.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
