Pokušavši da kažem još nešto u vezi ovog benda, a da se ne ponavljam, uzeo sam Apocalypse Dudes i slušao ga tri dana bez prestanka. Posle takvog pakla u koji sam sam sebe uveo, jedino što sam ispred sebe video jesu sedamdesete. Turbonegro je bolesni pank bend, koji je u svoju svirku upleo sve najgore ekcentrike sedamdesetih i osamdesetih, pomešao ih svojim homoseksualnim perverzijama, tutnuo limun u vidu heavy metala i sve to pomešao sa Motorheadom. Najzanimljivija stvar kod svega ovoga je što to zaista zvuči dobro. Ma, ne da je dobro, nego otkida. Turbonegro su najveći hit kraja ove gadne zime. Originalno izašao 1998. godine za nemački Blitzcore Records, Apocalypse Dudes je za sada poslednje studijsko ostvarenje benda. Omot jebe kevu, svaka čast dizajneru, ali i Burning Heart etiketi koja je došla na ideju za reizdanje. Videvši slike odvratnih članova benda, zgrozivši se kao da sam video ponovo pedere iz Let3, prosto nisam mogao da verujem da takvi manijaci prave ovako dobru muziku. Moja omiljena pesma na albumu je Age Of Pampirus, koja, ukoliko sam dobro razumeo, govori o spremanju pice. Kasnije slede hitovi tipa Selfdestructo Bust, Rock Against Ass, Don’t Say Motherfucker, Motherfucker, Randezvous With Anus i Good Head, čiji nazivi potvrđuju na koje stvari se pale ovi turbo duševni bolesnici. The Hives, White Stripes i slični su se nakrali dosta od Turbonegro, što ovaj bend čini još kultnijim. Jedina prava reč koja najbolje opisuje Turbonegro je: rok atrakcija.
Burning Heart Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
