Umobolne Umotvorine #4, 32 strane, A5, srpski, kopiran.
Posle dosta odlaganja Mira je konačno završila svoj četvrti broj. U odnosu na treći broj, napredak je zaista očigledan, mada i dalje ima dosta stvari koje mi se ne dopadaju. Prva stvar koja mi se nije dopala jeste info za Šaht. Da me ne razumete pogrešno, Šaht je za mene jedan od najboljih srpskih bendova devedesetih godina, ali totalno je iluzorno ubacivati info sa bendom koji se toliko već pojavljivao po fanzinima, dao ogroman broj intervjua i tako dalje. Mira je ‘ladno mogla da uradi intervju sa nekim novim i zanimljivijim pitanjima, što bi normalno bilo mnogo zanimljivije. Naslovnu stranu je radio neki lik iz UMT-a, novosadskog benda, a pošto mi fanzin trenutno nije pri ruci ne mogu vam reći njegovo ime. Njegovi crteži se pojavljuju na par mesta u fanzinu i veoma su dobri. Što se ostatka materijala tiče odlične su Mirine kolumne, jer su veoma lične, dosta opširne i svojstvene samo ženama. Tu su naravno i recenzije kojih ima negde oko 60, malo poezija, plus intervjui sa Blitzkrieg, Provokacija, Opstanak, K.T.V., Čovek Bez Sluha, Branko (We Can Do Anything) i još jedan info, ovog puta za novosadske skinere Pure Impact. Intervjui su sasvim dobri, pitanja su totalno otkačena i veoma originalna. Jedina stvar koja mi se baš i nije dopala jeste preterivanje oko primedbi u zagradama. U intervjuu sa Brankom je bilo preko 20 primedbi, što je zaista previše. Na kraju vam mogu samo da preporučim ovaj mali zinčić, jer je autorka veoma iskrena u poslu koji radi, nikome se ne uvlači i to kod mene automatski ima prođu. U svakom slučaju, uvek je interesantno pročitati fanzin koji rade osobe suprotnog pola.
Mira Pantić, Carigradski Drum 122, 11322 Skobalj, Smederevo
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
