Gotovo neprimetno Unwritten Law su se pretvorili od kalifornijskog melodičnog punk benda u neki alternativni rock. Promena je bila postepena, još od albuma Unwritten Law koji je imao par pesama koje nisu baš tipične na pank, da bi ta promena bila produbljena na albumu Elva. Ipak, ti albumi su i dalje ličili na Unwritten Law. Već sledeći Here’s To The Mourning je bio prilično drugačiji. To je bio ujedno i prvi album bez osnivača benda bubnjara Vejda Jumana. Tim albumom je kompletiran prelaz ka post-grunge zvuku. Novi album Swan je korak unazad (ili unapred) ka pank formi, ali ne očekujte kaliforniju. Prvi put kao četvorka, sa novim bubnjarem, na albumu je primetan nedostatak žestokih i brzih pank rifova, ali je novi bubnjar doneo i značajno bolji i uravnoteženiji zvuk ritam sekcije. Utisci o albumu su mi krajnje pomešani. Od prvobitnog da je sve ovo jedno veliko sranje, do umerenijih da pozdravljam kreativnu slobodu i želju za eksperimentisanjem. Ono što je prisutno na čitavom albumu je punoća gitara na refrenima, malo mekša u strofama, kada je pojačan bas. Bend se nije libio da ubacuje i klavijature, što smatram za veliku grešku, jer su u tim delovima zvučali poput Franca Ferdinanda. Doduše, melodije u tim delovima jesu zarazne toliko da ti se urežu u pamćenje, pa pevušiš ceo dan. Kažem, jako čudan album koji budi pomešana osećanja. U jednom momentu ne mogu da poverujem zašto su ubacili neki deo, na drugom se totalno oduševim sa aranžmanskim rešenjem. S obzirom kroz šta je bend prošao zadnjih par godina, turbulencije u bendu i životu, ne čudi kvalitet tekstova, koji su nekad u suprotnosti sa atmosferom melodija. Još jedna od stvari koje bude pomešana osećanja. Tekstovi uglavnom govore o temama depresije i unutrašnjim demonima, mračnim danima i noćima. Jedan od razloga zašto sam u prvi mah pomislio da je sranje album jeste pesma Love Love Love. Totalno kršasta balada, sa programiranim bubnjevima koji više pristaju Lejdi Gagi. Vidi se iz aviona da se ne uklapa sa ostatkom albuma, ali opet cenim da je bend hteo različitost. Naslovna pesma malo vadi stvar, odlična pesma, sa dobrim ritmom, vrlo zaraznom melodijom, u nekom polu indi fazonu. Takođe ima i vrlo zanimljiv tekst: 19 but I knew it all/ two bad tattoos and an attitude problem. Can’t go on any longer…listen close my friends/ I may be moving on. Please think of me when I’m gone/ this is our swan song. Šta reći na kraju? Retko koji album mi je zadao ovoliko glavobolje. Ne nedostaje mu kreativnosti, ali mu mnogo toga fali. Vidi se da postoji pank inspiracija, ali tih momenata nema previše. Dominantna indie crta i gotovo dance ritmovi su pokvarili čitav utisak albuma. Verujem da postoji dve vrste fanova ovog benda. Ako ste slušali ovaj bend dok je cepao Blue Room, onda ćete vam ovaj album biti totalno smeće, ali ako ste počeli od Elve, moguće je da ćete i uživati.
Breaksilence Records
www.breaksilencerecordings.com
www.myspace.com/unwrittenlaw
