Sada već davne 1998, neki snježni decembar, beše to Café „Man“, tik na obali Mlave i obskuna muzika koja drma usahli, mirni gradić nadomak Požarevca, tada centralnog mesta čitave planete, njegovog rahmetli predsednika. Prilično Prazni i Potres su demolirali mozgove posetilaca iz Petrovca i okoline, a ovi Zemunci, naviknuti na burgijanje, krenuli su na disciplinu zvanu bacanje šank-stolica s ramena direkt i kroše po staklu iza barmena. E od tog momenta i izvlačenja opreme kroz prozor, nikome nije padalo na pamet da svira punk u malom policijskom represijom opasanim gradom.
Evo, do 2006, kada je se omaklo ovim momcima. Ups! U kakvoj su vezi onaj uvod i ova recenzija!? Sada mi malo drago jer ostavismo seme, a nikli su impozantni primerci. Naravno, svaka kalemljena vrsta je plodonosnija i stabilnija, te tako i ova priča o bendu UPS!, o kojima ne znam ama baš ništa, ali na snimku izuvaju kako sviraju. Glavni favoriti su mi bek vokali, terciranja i uopšte vokali. Zdrava postavka aranžmana nas tera da uživamo kao u kavom Rancidu ili nešto melodičnijim Snuff ili Wizo ili modernim Rise Against. Hm… sad tekstovi. Pa dobro je, ali na momente ima neprilagođenih stihova, kako ja to volim da kažem „pesnička sloboda“ koja bi morala da se koriguje, ne bi li ionako odličan vokal bio i 100% razumljiv, a ne u tim delovima samo mrmljiv. Izgleda da ni magija Melodynea nije strana ovoj raji. Dalje, bubanj klasično dosadan i previše kompjuterski. Ritam mašina za poneti. Crash činele brale i ne postoje. Ja bih za prc pojačao bas linije i neke ukrase na gitarama koji se provlače samo ako prethodno dobrano operete i filigranski isčačkate cerum iz ušiju. Takođe, gitare… hm.. .zvuk kao iz AmpliTubea, GuitarRiga i sličnih nemam-pojačalo-a-teo-bih-ko-grin-dej efekta. Iskreno, dok ne čujem kako ovo sve izvode uživo, ne smem mnogo da hvalim. Meni jeste jako dopadljivo, ali ukoliko je to samo puki računar, a „uživo se raspadamo“, po sistemu „da navežbamo da se ne ljute oficiri“, onda nema spasa današnjem punku.
Moja iskrena preporuka!
