Posle puno peripetija uspeo sam da nabavim ovu, mogu slobodno reći, najbolju kompilaciju Fat Wrecka do sada. Peta po redu, i za razliku od dosadašnjih sve pesme su neobjavljene i bendovi su posebno snimali za nju. Ukupno dvadeset bendova, kompletna ekipa sa Fat Wrecka, uključujući i NOFX. Zero Down su novi bend i oni nam se predstavljaju sa vrlo zanimljivom pesmom Down This Road, koja je neki spoj Bad Religiona i Social Distortiona. No Use For A Name su uradili verovatno najbolju pesmu na kompilaciji i ona prati trend sa njihovog poslednjeg studijskog ostvarenja, jer je u nekom srednjem tempu, ali opet prilično karakteristična za njih, prepuna harmoničnih delova, sa sjajnim bek ubacivanjima. Tekst je naravno lični, a pesma je inače zove Let Me Down. Treći bend je Anti-Flag, sa pesmom Seattle Was Riot, i verovatno već pretpostavljate da se radi o melodičnom anarho bendu. Već su mi dosadili sa tim Sijetlom, ali muzika je, moram priznati, odlična. Good Riddance se pojavljuju sa ultra popaljivom i patetičnom pesmom Always, koja nastavlja potpuno fazon sa poslednjeg mini EP-a. Fabulous Disaster su lezbejke i one su uradile pesmu Flash And Bones, ali mi je sama pozadina pesme i žvaljenje dve ribe totalno bezveze. Sick Of It All su skroz otišli u kurac, jer ovo što oni rade, daleko je od nekadašnjeg sjajnog benda. Mad Caddies su uradili veoma melodičnu pesmu, koja baš i nije u nekom njihovom ranijem fazonu, ali ako čujete nov album, onda ćete shvatiti da je to sada totalno drugi bend. Consumed su meni prilično dosadan bend, tako da ni ovde nisu uradili nešto naročito. Strung Out već prvim rifom dokazuju da imaju potpuno drugačiju svirku i melodiju i da se izdvajaju od ostatka ekipe. Bracket, Wizo, Tilt i Propagandhi su verovatno mogli da se potrude malo i više, al’ ajd’ sad. NOFX su potpuno prešli na polivanje, tako da se svirka sa poslednjeg singla nastavlja u pesmi San Francisco Fat gde Debeli pljuje po svemu i svačemu. Uglavnom, utisak svih ljudi je da se NOFX drastično popravlja po pitanju tekstova. Snuff su uradili prelepu pesmu Who’s Asking, koja je zaista karakteristična za njih, prvo lagana, a posle prelazi u kucanje. Vidim i da neka snajka svira klavijature. Me First And The Gimme Gimmes su uradili Hats Off To Larry, koja mi i nije baš neka naročita, kao ni I Fallow koju su uradili Swingin’ Utters. Sve u svemu, fantastična kompilacija, pogotovo što su sve pesme neobjavljene i što se nalaze samo na ovom disku. Preporučljiva nabavka.
Fat Wreck Europe: Waldemarstr. 33, 10999 Berlin, Germany.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.
