Kung Fu Records je kuća koja je postala popularna prvenstveno zbog prvih Blink 182 albuma. Osnovao ju je neko iz Vandalsa (ko? pojma nemam!) i uglavnom izdaje bendove pop pank usmerenja. Do sada se nisam susretao sa kompilacijom ove etikete (ili me barem pamćenje ne služi), mada priznajem da nešto nisam ni žudeo za istom. Ipak, ima ovde zanimljivih stvari, a s obzirom na cenu od 10 maraka, smatram da nije loše imati ovu kompilaciju. Ono što bih odmah pohvalio jesu neobjavljene pesme. Svaki bend je zastupljen sa dve pesme, od kojih je jedna neobjavljena ili sa koncerta. Kompilacija počinje sa prosečnim Audio Karate, bendom koji veoma podseća na pičkaste Fearless bendove, pogotovo sa vokalom. Ozma su najčudniji bend, sviraju neku Weezer kombinaciju, ali sa mnogo klavijatura. Tsunami Bomb je fenomenalan melodični bend sa ženskim vokalom. Predstavljaju nam se u nešto starijem izdanju nego na albumu. Roundabout je već objavljena na debi albumu, ali je ovde u pitanju neka ranija demo verzija, i zaista je zanimljivo čuti kako su zvučali Tsunami Bombs pre dolaska na Kung Fu. Druga pesma je No One’s Looking, koja je već bila objavljena za krš malu kuću Tomato Head Records. Vandalsi su nam darovali I’m Black, ali je ona u duhu novog albuma, dosadna i nezanimljiva. Antifreeze su bend poput Audio Karate, ništa posebno, čak i loše. Poznati izraelski bend Useless I.D. je takođe otišao u dosadne pop vode, vokal je sve gori i pičkastiji, a muzika sve dosadnija. Neobjavljena pesma se zove Jukebox 86. Sledeći bend je zaista sjajan, sem u vokalima: Mi6. Prvi put ih slušam i oduševljen sam inteligentnim melodijama. Takođe je jedna neobjavljena stvar. Pojavljivanje No Use For A Name je malo iznenađenje, ali je Not Your Savior odsvirana uživo u filmu Selwyn’s Nuts, pa je i to bilo interesantno čuti. Za kraj su nam ostavljeni The Ataris, bend koji je uticao na gotovo sve današnje emo pop pank bendove. Jedna stvar je uživo. Inače, Ataris su potpisali za nekog mejdžora, tako da nas (za sad) ne interesuju. Dakle, kompilacija koja ima uspona i padova, ali pošto je do jaja jeftina (a i ima nekih spotova koje možete videti), slobodno je možete pazariti.
Kung Fu Records
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
