He, he, ovo je jako zanimljivo. Iako sam stavio da je ovo kompilacija, ipak je ne može svrstati među klasične, pošto je ovo više neka vrsta duplog splita. U pitanju je izdanje sa četiri benda, svaki sa tri pesme. Inače pre pet godina Coolidge Records je izdao svoje prvo izdanje. U pitanju je bio sedmoinčni singl sa četiri benda iz Filadelfije pod nazivom You Don’t Have To Be Tom Jones Vol. 1. Posle toga je došlo trideset izdanja, pa su ljudi sa ove etikete mislili da bi bilo okej izdati i drugi deo. Ovo izdanje je u osnovi isto kao i taj gore navedeni seven inč, s tom razlikom što je svaki bend ovde zastupljen sa više pesama, zbog dužine diska. Bendovi su uglavnom melodični, ali ne kao kalifornijski, ovo je više neki Tooth And Nail fazon, jer ima nekih emo momenata. Prvi bend The Tank je emo melodija, prilično prosečna i ne preterano brza. Jednom sam preslušao i nisam imao volje više da slušam. Man Without Plan su već mnogo zanimljiviji jer su veoma brzi, čukaju, a i nisu toliko emo kao ovi predhodni. Imaju i lepog pevanja i deranja, imaju i brzih i sporih delova, tako da su dosta zanimljivi. Smartbomb Ca su smorni kao i ovi prvi, isto je neka emo melodija, bez čukanja. Skroz prosečno. Poslednji su Kid With Man Head, koji jedini imaju stari materijal, za razliku od ovih drugih koji su snimili posebno pesme za ovo izdanje. Ni Kid With Man Head nisu nešto posebno, pa me mrzi da se ovde nešto preterano zadržavam. Izdanje je totalni prosek, tako da nemam neku posebnu preporuku. Vredi čuti, ali ništa više od toga.
Coolidge Records: 157 Coolidge Terrace Wyckoff, N.J. 07481, USA.
* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.
