Da li bi ste sa radošću slušali bend koji miksuje pop-punk, metalcore, stone rock i nu-metal, a sebe pri tom naziva hrišćanskim hardcore bendom? Ja lično ne bih, ali krenuo sam u ovaj surovi pohod zvani recenzija, pa da ne budem pičoka, ajde da završim. Dakle, da se vratim na početak. Užas je blaga reč za ovo. Strava i užas i nešto jače od pola čuke mučenja. Ime im se savršeno uklapa u ovo sranje koje zovu debi albumom. Write This Down ili slobodno zapišite svaku pesmu sa strane i videćete da se stiltski svaka razlikuje, pa čak se stilovi menjaju u samim pesmama. Nemam ništa protiv, ali kada spojite Hatebreed i Def Leppard bubnjeve ili Mayline i Every Time I Die, plus gotovo klišersko spominjanje Isusa, uz fraze prepisane sa bilo kog Underoath i Amberlin albuma, definitivno vam se ne piše dobro. A kada na sve to dodate da nemaju basistu, već su doveli nekog čisto da odsvira u studiju, katastrofa je na pomolu, a apokalipsa neizbežna. A i taj jadnik što je svirao bas, bolje da nije. Čvrstine ni od korova, emo vokal uz Pantera gitare, pa onda obrnuto, dž-dž gitare, napakovane sa sto kuraca i efekata, a vokal ne može da se razlikuje u odnosu na gomilu dosadnih stone rock bendova. Jednom rečju pominjara od koje vam je samo muka. Identitet – nula. Produkcija – nula. Ideja – bolje da i ne kažem. Stajling – tu negde u rangu Nikel Beka. Ma strašno. E, sad, ako vam je cilj u životu da slušate bend koji menja brzine i stilove kao Paris Hilton nove torbice, onda je ovo idealan bend za vas. Sasvim sigurno vam neće biti dosadno, pogotovo kada u nekoj krivini zakoče i sa Fall Out Boy-a skoče na vas preobučeni u medveda koji riče, držeći vas za gušu. Ne pamtim kada sam čuo nešto gluplje od ovoga. Kako je krenulo, ima da pravimo listu najvećih sranja koje smo čuli prethodnog meseca. Lista je već počela da se povećava, vidim ja. Sranje na kvadrat i to je to.
Tooth & Nail Records
www.toothandnail.com
www.myspace.com/writethisdown
