You Me At Six su izdali svoj drugi album, ali mislim da su ispunili jedino očekivanja devojčica od 14 godina. Za razliku od prvog albuma, bend je ovde pokazao da mu itekako prija stil sviranja, a ako je to nešto što je kenjkavije i musavije od zadnjeg Taking Back Sunday, onda je teško dati iole pozitivnu ocenu. Strahotivo su postali popularni za kratko vreme, a velika očekivanja svog ogromnog fan kluba (uglavnom britanskih tinejdžerki) su savršeno ispunili i usrećili. A šta je sa nama matorima? Pa ukoliko imate trideset godina i ne volite moderni pop-punk ili kako se u moje vreme nazivao jebeni emo bez primesa panka stvarno ovde nemate šta da tražite. Biće vam veoma neprijatno, kao da vam je neko navukao tange na dupe i naterao da se prošetate centrom Beograda 10. oktobra 2010. godine. Pu, pu, Bože me sakloni! Elem, bend je uspeo u nečemu što je postalo trejdmark mejnstrim scene: svaka pesma im je ista, razlikuju se samo u malim razlikama u rifovima i klavijaturama. Momčići očajnički žele da liče na Fall Out Boy. Pesme su dosadne, predvidljive i previše traju. Da ne grešim dušu, druga pesma Underdog pokazuje određeni potencijal, pogotovo u sasvim pristojnom i zanimljivom refrenu, ali i to zvuči kao da su se The Killers ugojili 10 kila i rešili da rasteraju klinkice iz prvih redova. Tekstovi će verovatno oduševiti sve devojčice. Čitava priča se vrti oko raskida pevača Džoša i njegove devojke, i to još prošle godine. Nemam ništa protiv da neko tuguje, ali kada u svakoj pesmi, ali bukvalno svakoj, makar ona nemala previše veze sa tom temom, on spomene taj raskid, zgadi vam život za ceo dan. Naravno, nikakve dubine, poetike i mudrolija nema u tekstovima od raskinula-je-sa-mnom-u-jebote-koje-sranje-baš-me-neće-u-životu-dođe-mi-da-se-ubijem i slično. Ako je na prvom albumu i bilo malo vedrine, ovde toga nema. Jebote, gotovo kao da su upali u PMS. Sve je depresivno, a to prate klasični pop-punk rifovi, već sto puta viđeni. Zašto sam uopšte i napisao ovoliko reči za album koji ne vredi ni pola pičke ladne vode? Zato što je ovo jedan od retkih emo ili pop punk bendova koji ne zapomaže, mislim vokalno. Podseća malo na Jimmy Eat World. Ovde ima potencijala, ali mislim da treba da zajebu taj tinedžerski imidž i da naprave album kome se neće smejati svi sem zajapurenih klinkica. Do tada, ovo brisati / baciti / izbegavati po cenu života i smrti.
Virgin Records
www.virginrecords.com
www.myspace.com/youmeatsix
