Žurnalistički, Bunt, Revolt i Cenzura #2, B5, 76 strana, makedonski, štampan.
Izgleda da je makedonska anarho scena prilično jaka, ako je sudeći po broju fanzina koji izlaze, a deklarisani su kao anarhistički. Elem, ŽBRC je drugi makedonski fanzin koji recenziram za ovaj broj, a to je iz prostog razloga što sam ih dobio na razmeni. Lično ne volim ovakav tip fanzina gde se mešaju ekstremni grind metal, sXe hardcore i pank, a sve pod jednom (anarho) zastavom. Poput svojih kolega iz Cor Cordis i ŽBRC je štampan, dizajn je nešto bolji, ali gomila zaista neuspelih rešenja uglavnom čine dizajn u ovom broju. Dizajner jeste imao interesantne ideje, ali jedno je ideja, a drugo rešenje na papiru. A to je ovde više nego očajno. Situaciju popravljaja filmovanje koje je dobro urađeno, tako da su fotke ispale perfektno. Intervjuisani bendovi su uglavnom iz Makedonije, a koliko sam uspeo da provalim autoru baš i nije nešto posebno bitna vrsta muzike, već ideologija benda. U recenzijama je slična situacija, s tim što se izdanja mogu nabrojati na prste, dok koncerata ima mali milion. Ne bih da ulazim u neku ozbiljniju polemiku oko ideologije fanzina, tek autorima je bitno šta jedu, bitno im je šta čovek pored njih jede, a cifra stvari koje ne vole je zaista ogromna. Pa, verovatno je to anarhija. Fanzin ima dobrih momenata (pojedini intervjui), ali mi se ne sviđa taj liberalni pank stav, koji pojedinci poput ovaca slede sa svojim čobanima.
* Recenzija fanzina originalno objavljena u Get on the Stage #9, maja 2003.
