Neki bendovi se neće promeniti ni za sto godina. 30 Foot Fall sam nekad slušao do iznemoglosti. Jedan od centralnih bendova Nitro Records devedesetih godina je nestao sa radara još početkom novog milenijuma, a poslednje što sam uopšte čuo od njih je bio album The Doppler Effect iz 2002. godine. Bio sam zabezeknut kad sam video link za novi EP. Kažem sebi, odlično, baš me zanima kako će svirati u 2011. godini. Pustim prvu pesmu, kad ono, pljunuto, isto kao i ranije. Nije ni malo drugačije. Isti klinački tekstovi, zajebancija, melodije identične, pevanje na ivici podnošljivosti. Za one koji ne znaju ovo je klasičan izdanak skejt pank scene, doduše nisu iz Kalifornije, već iz Teksasa. Moram odmah da vam kažem da je ovo jedan od onih bendova koji vam se ili svide na prvo slušanje ili ga odmah zamrznete i nikad ne pustite ponovo. Ako još pritom tražite neku inteligentnu melodiju, sa produhovljenim tekstovima i rifovima koji će vas oduvati, bežite odmah. 30 Foot Fall je bend koji u 13 minuta i 5 pesama ne može i ne želi da ponudi nešto novo, što već nije ponudio pre desetak i kusur godina. Za neke će ovo biti putovanje u prošlost, a za druge, poput mene, razočarenje. Uvodna Burn It Down kao da je skinuta sa debija Divided We Stand. Solidna melodija i zanimljivi, gotovo metal solažni delovi su me lažno uverili da će ovo biti zanimljiv EP. Nažalost, sve što valja i što vredi čuti je u ovoj jednoj pesmi. Sve ostalo je ispod proseka, dosadno, neinventivno, iskopirano od ranije. Get Off My Lawn je suludo brza pesma koja koketira sa hardkorom, ali na krajnje neuspešan način. Ostale tri pesme su pokušaji da bend liči na Bouncing Souls, Rancid i NOFX. Da ne dužim previše, ovo izdanje ne preporučujem apsolutno nikome, ni okorelim melodičarima, ni okerlim fanovima ovog benda. Nažalost.
It’s Opposite Day And I Love You Records
www.myspace.com/30footfall
