Mlađana četvorka, još u pubertetskim danima, predstavlja nam se svojim debitanstkim ostvarenjem za poznatu kalifornijsku etiketu Vagrant Records. Iako sam sebi rekao da moram da budem strpljiv i pružim šansu ovom bendu, ipak moram da kažem da je ovo bilo teško izdržati. Sem par solidnih momenata, naročito u drugoj Everything, sve ostalo je užasno. I to je blaga reč. Apsolutno nema razlike među pesmama, bez dubine, promenljivosti vokala, eksperimentisanja. Kao da je sve ravno kao daska. Nije baš ni jednostavno odrediti žanr benda, iako oni na svojoj majspejs strani tvrde da su indie/alternative/pop. U nekom širem globalnom smislu, mogao bih i da se složim sa ovom konstatacijom. Emo može slobodno da se primeni, pogotovo na stvarno zapomagajući vokal. Muzički nisu nimalno inventivni. Oskudne klavijature su im najprepoznatljiv znak, dok su tekstovi patetični, gotovo neverovatno plitki. I guess we’ll have to spell it out /You’re my E-V-E-R-Y-T-H-I-N-G /Everywhere, everytime, everything. To im je vrh tekstualne kreativnosti. Pa još kad nastave sa I never thought I’d say this again / The three words that you never said / The one phrase that breaks a heart in two / Cuz angel I love you. Ovakve klišerske i blamirajuće sentimentalne bljuvotine ponavljaju čitavim albumom, uveravaći nas, očigledno, da su još uvek u srednjoj školi, boreći se ga gorućim problemima adoloscencije. Možda je upravo u tome srž svih problema. Mladi bendovi radije imitariju, nego što su inovativni, a proces pisanja pesama, čak i produkcija i aranžmani, koji su, siguran sam, drugih ruku delo, uglavnom se poboljšavaju sa godinama. Jednoličan tonus gitare se proteže kroz sve pesme, klavijature su nekad jače, nekad slabije, uglavnom na potpuno pogrešnim mestima. Rezultat je totalni raspad sistema. Možda Vagrant želi da izdaje albume koje bi kupovali srednjoškolci, jer samo oni mogu da se identifikuju sa ovim budalaštinama. Da saberem, od loših pesama, preko užasno patetičnih tekstova, katastrofalno predvidljivih aranžmana i problematične produkcije, Changes je jedan od kandidata za najgori album u poslednjih pet godina. Žalosno jadan album.
Vagrant Records
www.vagrant.com
