Aerobitch / Rockaway Bitch

183

Aerobitch je garažni punk rock ‘n’ roll bend iz Madrida. Osnovani su 1996. godine, a prvi album im se zvao C’ mon Cop Make My Day, koji je reizdat 1999. godine. Onda su izdali split 7″ sa Fastfood na Punch Records, koji je izašao 1997. godine, onda je ’98 došao split 10″ sa Punetazo na No Tomorrow i drugi album Time To Start Kickin Ass na Punch Records (jedna pesma sa ovog albuma se pojavila na kompilaciji Short Music For Short People). U ’99 su uradili split 7″ sa Dialtones na Beluga etiketi, zatim 7″ pod nazivom Are You Ready na Intensive Scare i još jedan split 7″ sa Loudmouths na Punch Records. 2000 godine su izdali novi 10″ koji se zove An Urge To Play Loud opet na Punch Records. Njihova muzika me najviše podseća na Tilt, zbog sjajnog ženskog vokala i na naš Concrete Worms. Članovi benda su Laura Pardo – vocals, Bith The Kid – guitar, Txetxar Bitch – drums, North Shore Bitch – bass i Rockaway Bitch – guitar. Intervju je uradila Alma iz Nemačke, a rađen je sa gitaristom Rockaway Bitch…

Na početku odmah da ti kažem da mi se jako svideo vaš album Time To Start Kickin Ass. Pored toga šta misliš o fanzinima?
Cool je raditi fanzin, bez obzira da li je mali i veliki. Drago mi je da ti se svideo naš album, ali Time To Start Kickin Ass je naš drugi album, a prvi se zvao C’mon Cop Make My Day.

Ko pravi muziku, a ko piše tekstove vaših pesama i šta misliš da je važnije?
Laura piše tekstove, a muziku radimo svi. Uglavnom Kid ili ja dobijemo ideju, pa onda radimo svi zajedno, dok pesma ne bude skroz cool. Veoma brzo pišemo pesme. Najvažnija stvar je pesma, dakle i tekstovi i muzika su važni, ali ja mislim da je muzika malo više, iako su tekstovi veoma važni za nas, posebno za Lauru.

Zašto ste posvetili svoj album (Time To…) Wendy O’ Williams? O čemu se radi?
Wendy O’ Williams je bila pevačica Plasmatics-a, jednog od najvećih pank bendova svih vremena. Ona je stvarno cool žena i ima veća muda nego 99,9999% ljudi na punkrock sceni. Izvršila je samoubistvo pre nekoliko godina, jebeno tužan kraj za tako čvrstu ženu, zbog čega smo mi odlučili da njoj posvetimo naš album. Mislim da je to cool ideja. Ona zaslužuje i mnogo više.

Možete li da živite od novca koji zaradite sa bendom, i da li ste zaposleni?
Ha, ha, ha! Potpuno će nemoguće da živimo od benda, svi smo zaposleni.

Da li ste imali turneju izvan Evrope?
Ne, nikada nismo išli preko mora, nismo imali kinte. Ali to bi bilo sjajno.

Kako ti se čini Nemačka?
Svirali smo u Nemačkoj prošlog leta (1999) i bili smo jebeno zapanjeni sa nemačkom ekipom. Sjajno je upoznati toliko cool ljudi, i imati tako puno lepih doživljaja. Imamo planove da tamo odemo ponovo što je pre moguće, ali zbog posla i ostalog sranja ne znam kada će to biti.

Šta bi savetovao tek osnovanom punk rock bendu?
Svirajte jako i bučno, dajte sve na stejdžu kao da vam je poslednji koncert u životu, pokušajte da uradite sve po vašem i kick fuckin’ ass or die!

Kako bi objasnio vašu muziku?
High Energy Ass Kickin’ Punk Rock ‘n’ Roll.

Koji bendovi su najviše uticali na vas?
Svi u bendu imamo različit ukus, ali svi volimo brz pankrock, hardcore, rock ‘n’ roll, soul i slično. Bendovi koji su uticali na nas? Na tone ih ima! Evo nekih primera: Motorhead, Dwarves, AC/DC, Dead Boys, Circle Jerks, Poison Idea i još milion drugih.

Da li su priče u vašim pesmama izmišljene ili su se zaista desile (mislim na pesme kao što su Hey Jimmy, Queen Of Rock ‘N’ Roll i How Many Times)?
Većina njih su prave, a samo nekoliko izmišljotine, ali ne sve ove koje si pomenuo, samo Hey Jimmy je jednim delom izmišljena.

Da li voliš da se zovete pankerima i šta je po tebi definicija panka?
Nas je baš briga. Pank je za mene da radiš šta god hoćeš i da ne daš nekome da ti govori šta da radiš, kako da se ponašaš, oblačiš i ostalo. Ja ne jebem puno za pank rok izgled i slično, ja se samo ponašam onako kako ja hoću. Ali, pank scena je kao i sve ostalo u životu: većini ljudi trebaju drugi da im kažu kako da se ponašaju. To me tera da puknem od smeha.

Kada si upao u scenu? Šta je bolje, a šta gore, poredeći tu scenu sa ovom današnjom?
Upao sam u pank scenu kao veoma mlad, sa otprilike 13 godina. Nije bilo toliko različito, samo je više ljudi bilo uključeno. Ja sada imam 24 godine i ne vidim previše klinaca na svirkama. Izgleda da su svi otišli u melodicore.

Tvoj moto u novom milenijumu?
Kick ass, don’t kick ass and try to keep rock ‘n’ roll alive.

Hvala ti što si gubio vreme sa mnom.
Hvala ti jebeno puno za intervju i čuvaj se.

* Intervju originalno objavljen u Get on the Stage #4/5, septembra 2000.

Prethodni članakDoghouse / Dejan Cvetojević
Sledeći članakHepcat – Push ‘N Shove

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime