Alkaline Trio nije prvi bend koji je bacio svoje električne gitare i uzeo akustare u ruke. Videli smo i Saves The Day i Against Me! u toj ulozi, možda ima još nekih, ali mi trenutno ne padaju na pamet. Ono što mi pada na pamet jeste da su većina tih bendova (čast izuzecima tipa Tony Sly i Joey Cape) radili novi materijal, a Alkaline Trio na ovom izdanju pod nazivom Damnesia radi upravo suprotno: obradili su svoje stare hitove, ubacili dve nove pesme i jednu obradu i napravili neku vrstu hibridnog best of albuma. Prosečan konzument punk rocka bi sad naširoko podigao obrve i upitao se šta će to koji kurac bilo kome?!
Okej, prvih par puta kad sam slušao ni meni se nije svidelo. Priznajem. Ipak, ima nešto u ovom albumu što te polako privlači i uvlači u neobičnu atmosferu mračnih i depresivnih tekstova, neobičnih melodija i pesama koje su poprilično jedinstvene na američkoj sceni. Par prethodnih albuma ovog benda sam vrlo brzo izgustirao jer su bili problematičnog kvaliteta, ali ovaj neće imati taj problem. Neke pesme su totalno akustično prerađene, poput Clavicle i Calling All Skeletons, ali samim tim nisu loše, prvenstveno zbog toga što u originalu jako dobro zvuče i generalno su odlične pesme. Dve nove pesme imaju jako zarazne delove, pogotovo na Olde English 800, gde Met Skiba govori o užitku utapanja u alkohol.
Idemo dalje. Jer nešto bolje u odnosu na original? Mene je lično oduševila We’veHad Enough, kojoj kao da je dat novi dah života, pa zvuči nikad svežije. The American Screams je još mračnija sa fenomenalnim klavirom u pozadini. Solidna obrada I Held Her In My Arms od Violent Femmes zvuči neobično veselo u sred albuma, a Radio na kraju se završava u intimnom tonu, možda i preteranom, što mi je jedna od retkih zamerki ovom izdanju.
Neki ljudi su poprilično ocrnili izdanje jer smatraju da bend nema šta pametno novo da kaže i da samo reciklira stari materijal, dodvoravajući se nekoj novoj generaciji. Možda je i to tačno. A možda su prosto hteli da se oduže starim slušaocima, darujući im novi pogled na omiljene pesme. Verovatno ima istine i u obe priče. Kako god se okrene, bend je pokazao da definitivno ima šlifa da napravi dobru pesmu, da napravi nekoliko različitih aranžmana. Ostaje da se vidi da li je ovo poslednji trzaj karijere jednog veoma dobrog benda ili novi uzdah posle nekoliko godina davljenja.
Epitaph Records
www.epitaph.com
www.alkalinetrio.com
