Svi prave neke liste albuma, a koliko sam primetio hipsterski trend je preovladao, pa ljudi iskopavaju neke folk bendove, indie rokere, bradate alternativce… Ja sam sa druge strane totalni old skul i radim listu koja je samo po mom ukusu. Ovo nije lista koja predstavlja najbolje albume 2015. godine, već albume koje sam najviše slušao, sa kojima sa se oduševljavao, i koje slušam neprekidno praktično čitave godine. Pa da krenemo redom:
11. Good Riddance – Peace In Our Time
Perfektno snimljen, perfetno odsviran, perfektno otpevan, jednostavno album koji smo toliko čekali. Good Riddance se vraćaju u najvećem sjaju, sa izdanjem koje je pokazalo da stara garda još uvek ima šta da kaže i da mlađi itekako imaju na koga da se ugledaju.
10. Teenage Bottlerocket – Tales From Wyoming
Šesti album super simpatičnog pop-pank benda koji izaziva ništa više od ogromnog keza na lice. Šesti album je ispunio sva očekivanja, iako ne donosi ništa epohalno, ali je toliko zarazan da nije ni silazio sa winamp iste od momenta kad sam ga ubacio.
9. Local Resident Failure – This Here’s the Hard Part
Ovaj bend je moj izlet u devedesete. Melodija kakva je bila tada, kod njih nije promenjena. Jednostavno, skejt pank u svom najboljem obliku. Često ih porede sa Blink-182, obično zbog krajnje jednostavnih aranžmana i tinejdž tekstova. Novi album je u potpunosti opravdao očekivanja. Prepun superbrzih melodija, sunca, mora i svega onoga što punk rock bend treba da ima. Kalifornija u Australiji, naravno.
8. War on Women – War on Women
Ovi ludaci su izbacili album čija težina može da se meri u tonama. Teški tonovi, miks metala, panka, treša… Ako volite recimo Propagadhi spojen sa Dead Kennedys i Aus Rotten. Baltimor je sredina koja sigurno odiše inspiracijom da dobar, agresivan i brz album, a War On Women su to i pokazali. Slušati do iznemoglosti.
7. Millencolin – True Brew
Moj omiljeni švedski bend je napravio sjajan kambek. Posle sušnih sedam godina su izbacili album koji se vraćaju u prošlost i period između For Monkeys i Pennybridge Pioneers. Vrlo lep, slušljiv i zanimljiv album. I posle nekoliko meseci nije mi dosadio. Nikola i ekipa su dokazali da i dalje imaju herca za dobru melodiju.
6. Iron Maiden – The Book Of Souls
Mejdeni su ponovo uspeli u onome što decenijama uspevaju: sviraju svoj fazon, dajući nam pregršt prelepih melodija koje pevušimo danima i inspiraciju da maštamo kako je ovaj naš svet ipak jedno lepo mesto gde su talenat, pamet, inteligencija, kreativnost i sposobnost ka improvizaciji nešto čemu bi trebali da težimo.
5. Blood Days – Last Day On Earth
Blood Days je bend koji slušam veći deo leta. Utisci su se slegli, ali ja i dalje slušam ovaj album. Ako ste ljubitelj starog dobrog melodičnog hardkora sa Zapadne obale, ako volite Killing Flame i Ignite, ovo je apsolutno nešto što je obavezno da se presluša.
4. Elvis Jackson – Radio Unfriendly
Elvis Jackson su već godinama zaštitni znak slovenačke pank rock scene. Novim albumom su verovatno svoju poziciju zacementirali za duži niz godina. Izuzetno kvalitetan album, koji će vas prikovati uz zvučnike duže vreme, iako je to u današnje doba hiper produkcije, kada smo svakodnevno zatrpani sa hiljadama albuma, gotovo nemoguće. Iskrena preporuka.
3. Enter Shikari – The Mindsweep
Ambiciozni, strastveni i moćan album, sa jakom socijalnom i moralnom porukom, The Midsweep je ozbiljan umetnički stav benda koji na svaki način odbija da svira po postavljenim pravilima. Kada je scena preplavljena sa neinspirativnim copy/paste bendovima željnim kratke slave i verovatno brze i lake zarade, Enter Shikari ostaje kao jedan od retkih inovativnih, opasnih pojava sa jasno izraženim sopstvenim stavom.
2. Atlas Losing Grip – Currents
Skandinavska zemlja Švedska je oduvek bila hladna po vremenskim uslovima, ali kada je muzička scena u pitanju, okupana kalifornijskim suncem. Fascinantno je da već dvadeset i kusur godina iz ovog prelepog dela našeg kontinenta stiže impozantna količina vrlo kvalitetne muzike. Nekad smo imali tinejdžerske favorite u vidu No Fun At All, Millencolin i Satanic Surfers, a danas je jedna od najuzbudljivijih pojava meni gotovo savršeni bend Atlas Losing Grip. Ovo je jedan od najboljih albuma koji sam čuo u poslednjih nekoliko godina. Album koji me je naterao da muziku slušam onako kako sam slušao pre dvadeset godina, kada nije bilo društvenih medija, mobilnih telefona i svega onoga što nas danas bombarduje i ometa. Probajte i vi tako, ako ništa drugo, barem ovom albumu dajte prvu šansu. Isljučite sve. Prigušite svetlo, uzmite omiljeno piće, utoplite se i prepustite potpunom zadovoljstvu. Currents je esencija dobre muzike. Currents je album koji vraća veru u ljudskost i dobrotu.
1. Strung Out – Transmisson.Alpha.Delta
Oduvek su bili jedinstveni, brutalno tehnički potkovani, što je velika retkost u pank svetu. Studijski radovi su im uvek bili besprekorni, bez obzira na ogromnu količinu upliva kompjutera u produkciju. Donosili su nove trendove, barem kada je američka pank scena u pitanju, i što se mene lično tiče, uvek su zvučali daleko bolje od mnogo poznatijih bendova. Transmission.Alpha.Delta je album koji je vredelo čekati dekadu i po, jer kad pustite Modern Drugs, Magnolia ili Tesla, proćiće vas žmarci i podsetiti na prošlost, kada je muzika bila esencija, a sve ostalo samo nešto što je nadopunjuje. Teške teme su uvek bile deo ikonografije Strung Out, pa tako i ovde imamo priče o narkomanskoj zavisnosti i odvikavanju, ali i posledicama ove opake pojave, veri, ali i vrlo modernim temama poput ispranih mozgova današnjih tinejdžera. Bend se usudio da izađe iz svoje sigurne zone i klasične metal solaže, koje su činile pesmu u pesmi, sada potpuno integrišu u strukturu svakog stiha. Promenili su tempo, promenili zvuk gitara, a neki bolji poznavaoc bi sigurno mogao nešto detaljnije da napiše. Sada imamo dvanaest pesama čiji se početak i kraj potpuno razlikuju, pa je slušaocu na tacni stavljeno vrhunsko zadovoljstvo misterije slušanja, jer je zaista teško predvideti u kom smeru će pesma da ode. Transmisson.Alpha.Delta će oduševiti svakog pravog ljubitelja kalifornijske melodije. Strung Out fanovi će ovo gustirati mesecima, jer se bend vratio u svom punom sjaju. Definitivno album godine.
