E, gosn. Mauz baš zna da iznenadi odabirom bendova na svojoj etiketi. Gde je, koliko ja vidim, spektar bendova od eksperimentalnog git. nojza preko punk/HC-a, od nemilosrdnog grind-a do najsporijeg doom-a. E tu sam te čekao! Asunder je treći bend koji sam pustio po prispeću paketića (od Deda Mraza, naravno). Spori, mračni da ne mož’ biti mračniji, doom je bilo poslednje što sam očekivao. A fino se utopih od samog početka slušajući uvodno čelo koje mi je približilo i podsetilo na sve one tužne i propale ljubavi za kojima sam cvileo i uzdisao celi život. Iz ovog setnog stanja bude me snažni udarci bubnja i sinhronizovane, spore i režuće gitare koje u nekih 15 min(!!!) pesme deluju kao najuspešnije hipnotičko sredstvo. Bolesni i grubi, al’ u isto vreme bolni vokal te omamljuje, a gitare ujedaju i čupaju komade duše. Album stilski jako podseća na rana izdanja My Dying Bride-a, Cathedral-a, St. Vitus-a i mnogih drugih britanskih bendova sa početka ’90-ih. Samo još temeljnije exploatiše zadatu formu, produbljujući je na najreprezentativniji način. Premda skromnog budžeta, pod dirigentskom palicom gosn. Billy-ja Anderson-a izrodile su se 3 pesme epske dužine i mermerne čvrstine. Ono što izdvaja ovu petorku iz Oklanda je ravnopravno učešće čela (???) u svakoj pesmi, kao i neverovatna veština pevača da istovremeno zvuči tako turobno i mračno i da lupa bubnjeve!!! Svega tri pesme komotno raspoređene na nekih 45 min. čvrsto potvrđuju da im komercijalnost i dopadljivost ne idu baš najbolje od ruke ili im to možda i nije bio cilj? Pored nosača na CD-u objavljenog za LIA Rec. postoji i vinilna trostrana varijanta gde je 4 strana oslikana uz extra poster. Najtoplija preporuka ovog hladnog, teškog i turobnog albuma svim fanovima pomenutih nevesti, crkava i drugih tužnih i dostojanstvenih prilika. Ostali kutiju sedativa na Ex pa se tek onda približite disku.
Life Is Abuse Records
asunderdoom@hotmail.com
www.lifeisabuse.com
