Evo i imena koga nisam čuo dugo (ako ne računam ćaleta). Old school veterani iz Masačusetsa, posle četiri sušne godine intenzivnih i neprekidnih turneja, side projekata i promena postave, izdaju album koji u emo/metalcore/screamo eri zvuči osvežavajuće, koliko god to čudno zvučalo. The Note je album pun klasičnih hardcore delova, upakovan jedinstvenim stilom koji Bane furaju toliko godina već. Jednostavni melodični hardcore, koji udara direktno u glavu. Bend se ni za santimetar nije pomerio, ostali su potpuno isti. Hardcore je postao trend, sprdnja i mesto pozerstva, pa su bendovi koji sviraju tradicionalnu staru školu, ostali po strani. Bane su ostali u manjini. To ih čini još boljim nego pre četiri godine. U zvuku su izbegli većinu današnjih trendovskih stvari u hardkoru, naročito mosh delove. Iako bend nije nikada zvučao ovako dobro i žestoko, prelep deo na klaviru u pesmi Swan Song daje jednu novu dimenziju. Vokal je malo pojačan, kao da je odvojen od ostatka benda. Na početku mi je to smetalo, ali kasnije sam to shvatio kao prednost. Tekstovi govore najčešće o dve stvari, prijateljstvu i hardkoru. Tekstovi ipak nisu limitirani samo na ove teme. Pot Committed govori o nasilju na svirkama, a Bane su poznat kao ljuti protivnik svakog oblika nasilja. Hoods Up i My Therapy su posvećene vernim fanovima. The Note je očigledno prilično uspešan album. Do sada je prodato blizu sto soma primeraka, što je za ovaj žanr odlično. Četiri godine je prošlo, mnogo toga se izmenilo. Ovaj album je apsolutni hit ovog proleća. Jedina mana mi je što je kratak, deset pesama ispod pola čuke. Album teče glatko, energije ima na pretek. Strast je tu, srce je tu i to je ono što fali većini modernih bendova. Nadam se još kojem albumu. Do tada, ovo je apsolutno obavezna nabavka.
Equal Vision Records
www.equalvision.com
www.banecentral.com
