Post-hardcore je krajnje nejasan žanr. Jako je teško skapirati album i posle nekoliko slušanja. Bear vs. Shark imaju već dovoljno iskustva da se poigravaju sa žanrovima u okviru nečeg što su mnogi prozvali post-hardkorom. Šta je uopšte post-hardcore? Da li su to klinci koji su nekad imali hc bend, odlučili da pređu u avantgardne vode, kombinujući hardcore vokale, tihe melodične pop deonice, oštre i nezgrapne gitare, pa čak i klavijature u pozadini? Iskreno, ne znam, ali upravo tako zvuči ovaj bend iz Masačusetsa. Terrohawk je album kog je jako teško opisati rečima, to prosto mora da se čuje. Bend koji je svojim brojnim uticajima već otežao razumevanje njihovog zvuka, sada je svoju zvučnu sliku upotpunio i gotovo nerazumljivim tekstovima. Sada je sve još zamršenije, dublje, krajnje nestvarno. Album počinje sa Catamaran, koja me podseća na njihov prvi album Right Now, You’re in the Best of Hands… Gitare, rifovi i fantastičan klavir su stvorili atmosferu u kojoj se bend savršeno snalazi, atmosferu lagane eksperimentalnosti. Već na sledećoj 5,6 Kids stvari počinju da idu drugim smerom. Bubanj se rasplinjava, zvuk dobija duboku, mutnu pozadinu. Sve zvuči kao soundtrack za film. Do kraja albuma smo svedoci neverovatne sposobnosti eksperimentisanja sa muzičkim žanrovima, u kojem i nema nekih posebnih pravila i ograničavanja. Hardcore punk koreni su očigledni, ali su potisnuti indie rock i pop melodijama ala Husker Du. Terrorhawk je kročio toliko duboko u svaku muziku, da bi verovatno fanovi svih muzičkih žanrova pronašli nešto za sebe. Verujem da će ogromna većina emo/screamo bendova nove generacije vrlo rado krasti fore sa ovog albuma. Nadam se da Bear vs. Shark neće nikad preći u mainstream, jer bi time izgubili ovu predivnu indie atmosferu, toliko očiglednu na ovom albumu. Ukoliko volite heroje poput Fugazi i At The Drive-In, sumnjam da u svojoj kolekciji nemate i Bear vs. Shark. Nemate? Sram vas bilo! Indie album godine. Definitivno.
Equal Vision Records
www.equalvision.com
www.bearvsshark.com
