Bigwig – An Invitation To Tragedy

3

Taman kad sam napisao sve recenzije i počeo uveliko da ih slažem u Korelu, stigao mi je novi album američkog melodičnog pank benda Bigwig. Moram priznati da sam, znajući činjenicu da je ovaj album izašao početkom avgusta, izgubio sve nade da ću ga dobiti. Međutim, na moje veliko iznenađenje, An Invitation To Tragedy se pojavio u mojim rukama, tako da vam mogu reći nešto više o njemu. Koliko sam ja upoznat sa radom ovog benda, ovo je njihov treći album. Ja sam imao prilike da čujem prethodna dva, tako da ako postoji još neki, a neko od čitalaca ga ima da disku, bilo bi super da sve to prebaci u mp3 i pošalje mi na mejl. Svejedno, novi album je daleko bolji od prethodnog Unmerry Melodies. Neobičnost albuma, stalne promene ritma, različitost pesama su glavne osobine koje krase novi Bigwig. Na 33 minuta, koliko traje ovaj album, stalo je trinaest iznenađujuće dobrih i zanimljivih pesama. Zašto sam rekao da je album neobičan? Šta ima toliko neobično u na prvi pogled sasvim običnom melodičnom albumu? Ne znam da li su likovi iz benda želeli namerno da kopiraju neke bendove, ali skoro svaka pesma je drugačiji fazon. Na primer, peta pesma Thining The Herd, je pravi pravcati Good Riddance klon, ali ne Good Riddance u melodičnom fazonu, već kao sa Operation Phoenix ili kad sviraju hardcore pesme. Muzika je totalno skinuta, kao i Russ-ov vokal. Prosto neverovatno! Ista priča se ponavlja sa sledećom pesmem Mr. Asshole, koja je takođe Good Riddance klon. Slede pesme koje neodoljivo podsećaju muzički na Lagwagon, No Use For A Name, pomalo na Strung Out, zatim sporije pesme na Millencolin. Da se razumemo, sve je to muzički veoma slično, tekstualno i vokalno je to miljama različito. Tekstualno je bend negde između melo pank filozofije tipa Alone In The New Jersey, preko tipičnih hardcore tekstova tipa Sink Or Swim, Blinded, Counting Down. O ovom odličnom albumu bih mogao danima da pričam, ali ako ste se uželeli odlične melodije, mislim da bi vam ovaj novi Bigwig mogao doneti pola sata uživanja, jer je pravi primer šetnje kroz svet kvalitetnih melodičnih bendova, kojih je danas sve manje.

Fearless Records: 13772 Goldenwest St. #545 Westminster, CA 92683, USA

* Recenzija originalno objavljena u Get on the Stage #7, novembra 2001.

Prethodni članakLeftover Crack – Mediocre Generica
Sledeći članakBoysetsfire ‎– Suckerpunch Training

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime