U poslednje vreme se trudim da izbegnem zamku pljuvanja bilo kog benda i albuma, ali ponekad moram i to da uradim. Boys Night Out su neviđeno dosadan album napravili. Upoznat sam sa njihovom diskografijom već nekoliko godina, naročito od solidnog EP izdanja Broken Bones And Bloody Kisses. Kada pogledam na to izdanje, promena u zvuku je toliko drastična, da to izdanje i ovo koje recenziram praktično i nemaju dodirnih tačaka. Bend je nekada svirao daleko agresivniji hardcore, sa sjajnim melodijama koje su davale jedan upečatljiv tonus bendu. Ovo na Trainwreck je najobičnije emo/rock smeće. Slušajući ovaj album čovek ne može da ima nijednu jedinu pozitivnu emociju. Ljudi pričaju kako je Trainwreck prekretnica u karijeri ovog mladog benda. Ja mogu samo da kažem da, kada pogledam na prethodne albume, ovaj predstavlja gigantski korak unazad. Ideja za album je potekla od gitariste benda, koji je napisao priču, tipičnu mračnu i patetičnu priču o ljubavi, ubistvu i iskljupljenju. Svako poglavlje je pretvoreno u dvanaest pesama. Pesme nisu ni nalik na neke njihove prethodne radove. Na momente sam čuo i čudne klavijature, pa čak i neke sladunjave rock/pop gitare, koje su totalno van svake pameti. Serem se ja na ovaj progresivni emo, ako je ovo uopšte to. Za mene je ovo najbolji primer prodaje duše i tela, zarad nekog boljeg ugovora. Boys Night Out su jedno veliko razočarenje. Jesam bio previše oštar? Ma kakvi, šta ti je.
Ferret Records
www.ferretstyle.com
www.boysnightout.net
