Nakon što se raspao beogradski bend The Bridge, bilo je samo pitanje dana kada će preostali članovi benda da se upuste u neku novu avanturu. Bronze je nastao pre par meseci, a ekipa je prilično poznata: Marko-vokal, Rajko-guitara, Luki-bas i Zeka-bubnjevi, a spisak bendova u kojima su svirali je podugačak, ali ja bih izdvojio već pomenuti The Bridge, zatim Hitman, Jain, Deadrise, Member of da Family + gomilu mnogo još starijih bendova…
EP Ticking Bomb ima samo četiri pesme, ali ovo je prilično neobičan i veoma mračan zvuk, koji se uglavnom bazira na mešavini new school-a koji je bio jako popularan druge polovine devedesetih, ali i malo modernijeg post-hardcore-a, uglavnom iz prve decenije novog milenijuma. Dosta jak, masan zvuk, sa masivnim basom koji mi je nekako trejdmark sjajnog studija Citatela i producenta Luke Matkovića.
Pesme nisu previše dugačke, uklapaju se ispod tri minuta, ali s obzirom da je tempo sporiji i jako težak, stiče se utisak da su mnogo duže. Lično nisam nikad previše slušao ovakav fazon, ali Bronze ima nešto što ga čini daleko zanimljivijim od sličnih bendova. Hardcore je tu, ali metala ima mnogo više. Zvuk instrumenata je više nego impresivan. Bas je najistaknutiji i on daje neki poseban pečat ovom izdanju.
Meni lično najzanimljivija je poslednja pesma Torches, koja ima najviše hardcore šmeka, sa dosta NY/HC delova, singalongova (No Justice, No Peace) i generalno me podseća na taj zvuk devedesetih. Vidi se uticaj svih prethodnih bendova, baš se onako skroz sve izmešalo i zato je teško reći na koga Bronze najviše podseća.
Svakako, vredi poslušati. Nova pojava – stari likovi – odlična muzika.
