Prosto i jednostavno, ja sam mjetalac! Vuk u jagnjećoj koži, pa se taj virus širi i na ovaj sajt. Da se ja pitam, metal muzika bi išla direkt u Grand Show (srodne duše, glamur), al’ eto u svemu ima poneki biser, pa tako i ovaj novi, moderni ogranak istog, koji gradi simbiozu s modernim hardcore izdancima. No, to je neka druga priča.
Svakako hitmejkeri poput Bon Džovija u najboljem uzletu, BFMV su izfiltrirali dobro tinejdžersku publiku, odnosno uzrast najšarenolikijeg ukusa sa najjačom želudačnom kiselinom, pa tim putem nezaustavljivo (još uvek) voze. Dakle, daleko od toga da je ovo fenomen današnjeg vremena. Jednostavno je evolucija učinila svoje i starije pravce poput oldschool hardcore, punka i heavy metala, zakopala duboko, duboko ispod zemlje, pa na to još prekrili i teškim stenama, kako se ne bi povampirili.(Samo da dodam svim cicama, Mat se OŠIŠAO I UGOJIO :-p)
Maestralna produkcija bi se reklo za onoga ko se prihvatio producentskog posla (mrzi me da googlam). Na prošlom albumu ih je neko grdno nasamario i pustio u etar neke dosadne aranžmane, dok se ovde već oseća neki trud i čvrsta ruka (da ne kažeš diktatorska).
Ja sam po malo alav, pa sam skinuo De Luxe izdanje i tu se nalaze neka živa izvođenja (čemu?!), te ako ste downloadovali nešto drugo, nemojte se jediti. Svejedno, ono što mi u poslednje vreme siluje mozak je količina materijala koji ljudi trpaju na album. Kao da se takmiče koji će te više opteretiti i zauzeti presto. Ti si i ranije imao na albumu od 10-12 pesama, bar 4-5 koje možeš da izbaciš zbog neslušljivosti, a u današnje vreme umesto linearno da se poveća procenat dobrih pesama, samo se gomila materijal za izbacivanje.
Sledeće, kako koji TV kanal okreneš, zapazićeš kako se progresivno diže rejting određenim emisijama, ako se u toku iste barem tri puta izgovori reč „održiv projekat“. Slažem se da je sebično prirodno okruženje (?!) zadržati samo za sebe i da to nasleđe treba zaveštati budućim naraštajima, ali zar baš sve mora da se RECIKLIRA?! Tom logikom, red je da ovaj GOTS malo podignemo iz prašine i iskoristim kao pridev, te je ovaj „Temper Temper“ vrlo ODRŽIV album 🙂 Ide do te mere da ja playlistu nisam ni pogledao, a odjednom počinje klon* (podsetite me da ispričam witz) legendarnog hita, pičkopevalice, Tears Don’t Fall. Dakle, nastavak poput pravog holivudskog blokbastera.
Mada sam gore pohvalio producenta, svakako mu je ta hvala za napredak i vađenje iz govana ovog veoma prosečnog benda, ali ono što ja čujem je hitičnost baš nasuprot tome, u jednostavnim i klasičnim aranžmanima. To su uglavnom brže pesme poput Riot, naslovne Temper Temper, Truth Hurts i naravno KSE intro wannabe koji otvara album Breaking Point uz ostale krljačine.
U metalu su tekstovi uvek bili najslabija tačka i gotovo izlizani još od vremena ’80, kada je pravac bio na vrhuncu popularnosti. Nema BFMV šta pametno da kaže, pa seču vena ostavite za Željka Joksimovića. Jebeš ti to kad jedva čekam da čujem blasfemiju i prevrtanje u grobu Bon Scotta u live izvedbi Whole Lotta Rosie!!! Kad pustite jednu za drugom (i original i „ovo“), koliko to nema veze s mozgom.. .ah…
Bez obzira koliko sam ga nagrdio, album je 5x bolji od prethodnog (možda i dva), pa pošto je slušljivost na granici, eto informativno, zbog-radi-testa-opšte-informisanosti, prelistajte ga par puta.
*WITZ
P: Kako Bosanac klonira ovcu?
O: Jebe, jebe, jebe, dok ovca ne klone.
