Tri godine čekanja na nove pesmice benda Calexico nije mnogo. Stare kuke – Burns, Convertino i meksički trubadur Valenzuela – po pravilu između svaka dva izdanja imaju još toga zanimljivog da ponude. Da li su to live izdanja, EP minići, muzika za filmove (The Guard, na primer) ili slično – nije najbitnije. Najbitnije je da je sve to urađeno bez greške. Nekima se neće svideti to što nema tvrdih pesama, poput onih sa početka karijere, ali svi koji prate rad ovog benda znaju da su oni odavno prilagodili svoje muziciranje svim rasama, religijama, polovima i ostalim nosiocima razlika između ljudi. Na ovom izdanju se odmah uočava veliki broj gostovanja, što daje poseban šmek skoro svakoj pesmi ponaosob. Sam Beam (Iron and Wine), Ben Bridwell (Band of Horses), simpatična Gaby Moreno, opet simpatična Carla Morrison (peva i svira u veoma igrivoj Cumbia De Donde), Nick Urata (Devotchka) peva na pesmi koja zatvara album, Neko Case, Tarkim – instrumentalni bend iz Grčke i tako dalje. Njihova muzika ponovo daje sve: prašinu Arizone, marijači trube, ljubavne i one druge stihove, harmonike u rege stilu i predivne vokale. Sve to čini da vas šarolikost koja dolazi iz zvučnika tera na slušanje ovog diska iznova i opet i ponovo i još. Svi koji su bili srećni da pogledaju Calexico u Beogradu pre par godina znaju kako stari majstori opčinjuju – muzikom, pojavom i stavom. Oni su odavno zaslužili mesto u istoriji rokenrola, ovaj novi album ih samo dodatno cementira.
