Cock Sparrer – Here We Stand

71

Cock Sparrer je mnogim ljubiteljima britanskog panka jedan od najboljih i najuticajnijih svih vremena. Trideset i kusur godina su prisutni na street i oi! punk sceni, a poznati su po tome što ne izdaju albume često. Prošlo je deset godina od poslednjeg studijskog ostvarenja, ali mislim da je itekako vredelo čekati. Spareri su nas zveknuli sa izdanjem koje slobodno može da stoji rame uz rame sa legendarnim Shock Troops! I da se razumemo, ovo nije uopšte preterivanje. U eri kada retko koji bend iz matore garde izda nešto što može i da se približi ranijim albumima sa kraja sedamdesetih i osamdesetih, matorci iz Londona su napravili album koji odiše svežinom, energijom i pravim pank stavom, baš kao što je to bilo i pre 35 godina kada su osnivali bend. Here We Stand je napakovan melodijom od korice do korice, fantastičnim gitarskim deonicama, koje su perfektna podloga za prepoznatljive tekstove, naročito Spirit of 76. Čak i sad kad su odavno premašili pet banki, bend ima mladalačku energiju koju mnogi mladi bendovi nemaju. Album otvara Too Late, apsolutno najbolja pesma na albumu i očigledno namenski stavljena da bude prva, da vam odmah razvali sva čula! Zarazna, ultra melodična, sjajan tekst, odlično pevanje, jednostavno instant-hit! Album nastavlja u istom ritmu, a smenjuju se sve sami hitovi: Gotta Get Out, Did You Have A Nice Life Without Me?, True To Yourself, Time To Make Your Move, Will You?, Better Than This, Don’t Stop, Spirit Of ’76, So Many Things, Last Orders, Despite All This, Sussed. Čovek ne zna za koju da se odluči koja je najbolja. Nema slabe pesme. Album se trijumfalno završava fenomenalnom Suicide Girls u kojoj su ženske vokale pri kraju pevale ćerke članova benda. Da se naježiš! Postava se, inače, nimalo nije promenila: Colin McFaull, Mickey Beaufoy, Steve Burgess, Steve Bruce i Daryl Smith. Produkciju je radio Lars Frederiksen iz Rancida i mogu slobodno da kažem da je ona za koplju bolja od svega što su Sparreri do sada uradili. Cock Sparrer su napravili album koji će sigurno inspirisati mlade pank bendove, jer je očigledno da bez starca nema udarca! Najbolji album 2007. godine.

Captain Oi! Records
www.captainoi.com
https://www.facebook.com/cocksparreruk/

Prethodni članakZebrahead – Postcards From Hell
Sledeći članakThe Flatliners – Eulogy

Ostavi komentar

Napiši komentar!
Napiši ime